Овај самоуки часовничар направио је први турбијон у руској историји и сатове за Марс!

Konstantin Chaykin
Овај часовничар-изумитељ може се похвалити са 86 патената. Мануфактура Чајкина је једина у земљи која производи ултрасложене механичке часовнике какве прижељкују колекционари из целог света.

Константин Чајкин је независни руски часовничар, који иза себе има на десетине изума. Његови радови су давно стекли светско признање: током четири године (од 2019) он је био први и једини Рус на челу најпрестижније организације независних часовничара света  - Академије AHCI. У априлу 2021. године међународни патентни биро ВОИС наградио га је златном медаљом која се додељује за заслуге у развоју неке области. Осим тога, у свету часовничарства овакве медаље у принципу поседују само ретки појединци. Сатови које производи мануфактура Чајкина редовно заузимају прва места на главним светским изложбама, али њему је и планета тесна: најновији његов рад, ручни часовник „Марс Конкверор 3ˮ синхронизује време на Земљи и Марсу и намењен је освајачима свемира.

Самоуки механичар

У производњи сатова нашао се сасвим случајно. „Немам никакву породичну историјуˮ - рекао је он за Russia Beyond. „Осим што ми је бака радила на пријему сатова у радионици на Невском проспекту  у тадашњем Лењинградуˮ. У детињству се, наследивши хоби од оца, Константин бавио радио-механиком. Најпре је похађао кружок у пионирском кампу („Јединствено искуство! Помоћу Морзеове азбуке и аматерске станице, ми, совјетски дечаци, могли смо да комуницирамо са целим светом!ˮ), затим секцију и најзад се уписао у стручну средњу техничку школу. Романтика света механике, који је ширио уобичајене границе реалности, занела је талентованог младића.

Када се 90-их вратио из војске, пробао је разне струке, од браварског заната до агента за трговину, док није почео да продаје сатове. „Ја и мој партнер смо брзо развили посао који нам није одузимао много времена и ја сам добио жељу да сазнам шта је тамо у сатовима, да мало чепркам по њима, да схватим принципеˮ, каже Чајкин. Почео је да раставља и проучава сатове, савремене и старинске, самостално савлађујући професију. „Тада није било ни Јутјуба ни широког интернет простораˮ, каже он. „Зато сам учио из књига. Али није ни то најважније. Учио сам методом проба и погрешака и мислим да је то у мени развило однос према струци као према непрекидном стваралачком процесу. Мени није занимљиво да нешто понављам, занимљиво ми је да измишљам ново, да чиним оно што нико никада пре мене није чинио.ˮ

Од првог турбијона до марсовске колекције

Константин признаје да му сад више није потребно да завирује у туђе механизме. Све путеве је прошао, оно што је било пре њега је проучио. Колекцију сатова коју је сакупио продао је како би покренуо свој бизнис, када је 2003. одлучио да отвори своју мануфактуру. Успех који му је донео признање и наруџбине био је везан за први турбијон који је направио. Пре Чајкина за последњих 175 година нико није имао такав. Турбијон је специјалан део часовника који делимично поништава гравитацију и тако повећава тачност механичког сата.

„У то време то је било нешто веома компликовано из света високог часовничарства, што код нас у земљи нико није радиоˮ, каже Константин. Чајкин је направио, буквално је сам нарезао стони часовник са турбијоном. О амбициозном новитету генијалног самоуког часовничара писали су угледни часописи тако да се он једног јутра пробудио као позната личност.

Затим је сложеност његових радова постајала све већа. „Мој први ручни сат (2008) био је просто механизам са десетодневним радом после навијања, хтео сам да направим такав механизам који би дуго радиоˮ, каже мајстор. Затим су се појавили јединствени модели које Константин до данас убраја међу најсложеније у његовој колекцији. То је ручни сат „Декалогˮ са јеврејским рачунањем времена у хелецима и регама, сат „Синемаˮ са уграђеним минијатурним уређајем типа филмског пројектора који приказује покретне слике, сат „Луноходˮ са јединственим показивањем месечевих мена у облику сфере у центру бројчаника и, најзад, марсовска колекција.

Када се сатови кревеље

Али најпопуларнија и у целом свету најпознатија колекција су „Ристмониˮ, ручни сатови са „антропоморфнимˮ показивањем времена. Колекција је почела од легендарног сата „Џокерˮ из 1917. године који је покупио све могуће награде и који и данас чини велики део поруџбина мануфактуре. Бројчаник ових сатова представља лице јунака са његовим карактеристичним осмехом (он ту приказује месечеве мене), а уобичајене казаљке замењују зенице очију које се крећу у специјалним челичним емајлираним „очним дупљамаˮ. „Изразˮ лица-бројчаника тако се стално мења и даје 20.000 различитих гримаса, израчунао је часовничар.

У оквиру ове серије за престижну светску аукцију Christie’s Only Watch у Женеви 2019. године Константин је чак смислио први на свету ручни сат-аутопортрет, дајући „лицуˮ бројчаника сопствене црте. Сат је процењен на 18-24 хиљаде франака, а продат за 70.000 франака. У оквиру серије, која стално добија нове моделе, постоји, на пример, и „Дракулаˮ коме ноћу израстају „очњациˮ.

Стони часовници су још једно поље техничких експеримената. На пример, његов сат „Московска Пасхалијаˮ улази у Књигу рекорда Русије као најсложенији икада произведен сат у земљи: он има 2.506 делова који обављају 27 различитих функција. „Једном сам пожелео да решим компликован задатак којим се нико пре мене није бавио: да направим сат који одбројава и показује датум православног Васкрса (који је покретни празник)ˮ, каже мајстор. „Од тога је све почело. Један од првих модела из ове серије направили смо на поклон патријарху.ˮ Управо овај ултрасложени и револуционарни механизам, приказан на изложби у Базелу 2007. године, био је за Чајкина пропусница у елиту светског часовничарства.

Јединствена школа

Све своје моделе Константин осмишљава сам. У њиховом стварању помажу му радници мануфактуре (њих 20-ак). Мајсторе сам обучава, јер таква школа у земљи не постоји. Годишње може да произведе око 150 сатова (ове године, покушавају да надокнади време изгубљено због пандемије, планира да направи 200 комада). Цена сатова је најмање 10.000 долара. Сваки сат се прави ручно, са веома детаљном обрадом свих делова под личним надзором часовничара.

„Часовничар је струка која повезује до 20 различитих професијаˮ, каже Константин. „То је веома сложено. Зато смо ми једини у Русији. Наравно, постоје велике фабрике, које су остале још од совјетског времена или су обновљене. Али мануфактура која производи уникатне скупе механичке сатове високе класе часовничарства засад постоји само једна.ˮ

Што се тиче будућности ручних сатова, Чајкин, који воли да чита научну фантастику, предвиђа да ће механички сатови висок часовничарства, какве он прави, завршити у музејима. А време ће нам показивати биопротезе на основу чипова усађених у руку или око.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“