Детаљан преглед наоружања на војној вежби Војске Србије „Муњевити удар 2021“ (ФОТО)

Слободан Ђукић
На војној вежби „Муњевити удар 2021“ која је реализована на Приременом војном полигону Пештер примењено је наоружање и убојна средства која су произведена и у Русији или своје порекло имају још из времена СССР-а. То се пре свега односи на средства из састава јединица ПВО, али и оклопно-механизованих јединица, употребљених ваздухопловних ескадрила, као и убојних средстава као што су невођена ракетна зрна итд. У наставку текста ћемо се осврнути на неке од њих.

На привременом војном полигону Пештер реализован је приказ на коме су симулирана борбена дејства ојачане тактиче групе Војске Србије приликом извођења нападне операције. Иначе, по свом обиму и употребљеним средствима вероватно се ради се највећој војној вежби која се одиграла у Србији у последњих неколико деценија.Њен главни носилац је била Друга бригада КоВ у садејству са снагама РВ и ПВО и специјалним снагама (∼ око 2.350 људи са 260 јединица оперативне и перспективне борбене технике).

Ова бригада је имала задатак да организује и изведе нападну операцију у својој зони одговорности у циљу разбијања непријатеља на главном правцу напада, и наношења што већих губитака. У првој фази операције здружене јединице Војске Србије су имале задатак да комбинацијом ватре и маневра остваре надмоћ у односу на непријатеља и приморају га на извлачење са главног одбрамбеног појаса уз његово поседање, док је у следећој фази напада предвиђено енергично увођење допунских снага из резервног распореда у циљу гоњења растројеног непријатеља, све до његовог потпуног уништења.

На фону постављених задатака командант Копнене војске ојачао је 2-гу бригаду КоВ-а батaљоном борбено-извиђачких возила БРДМ-2МС, тенковским батаљоном опремљеним обт Т-72, дивизионом самоходних хаубица 155 мм „Нора“ Б-52, пешадијском четом са борбеним оклопним транспортерима „Лазар-3" и два телекомуникациона покретна комутациона чвора. Ту се налазило командно-извиђачко борбено возило опремљено мултисензорском извиђачком платформом МИП-3, које омогућава тренутни увид у ситуацију на бојишту. Командно место бригаде је ојачано возилима са противминском заштитом „МРАП" 6x6 и НТВ.Пешадијска одељења и снајперски парови из састава 2-ге бригаде КОВ-а су у борбу кренули су новим комплетима заштитне балистичке опреме Т-19П високог нивоа заштите, као и новим стрељачким наоружањем из програма Застава оружје. Ту су се могли видети модернизовани преносни митраљези М-84(М) кал. 7,62мм, нова фамилија Заставиних пушака као што су модуларне аутоматске пушке М17/М19 калибра 6,5/7,62мм, полуаутоматске снајперске пушке М91 кал. 7,62мм и ручни бацачи граната М11 са револвер механизмом 40/6. Снајперски парови су на бојно поље кренули наоружани Заставиним снајперским пушкама у калибрима 12,7мм и .338 лапуа магнум, опремљени квалитетним оптичким нишанима.Снајперисти си носили маскирне комплете „џили“ и прекриваче „ноћни шетач" који имају могућност маскирања у термовизијском спектру.

БРДМ-2МС

Ова борбена групација је ојачана батеријом хибридних артиљеријско-ракетних система ПАСАРС  који су имали задатак да обезбеде ваздушни простор изнад зоне непосредног извођења борбених дејстава. Њене очи је представљао осматрачко-аквизицијски радар М-85 „Жирафа“. Овим снагама је придодата и батерија најмодернијих ПВО система попут 96К6 „Панцир-С1Е“ и ЛПРС(лаких преносних ракетних лансера) „Игла“ и „Стрела-2М“ који си се налазили на мобилним платформама НТВ. Ова средства су била довољна да на датој просторији онемогуће употребу непријатељских ваздухопловних ефектива (борбени авиони, хеликоптери, бпл, укључујући и вођена убојна средства класе ваздух-земља). Командант тактичке групе је на располагању имао и извиђачке бпл „Врабац“, као и извиђачко-ударне бпл ЦХ-92 које су осматрале дубину противничког фронта, вршиле корекцију ватре, њено навођење, као и ударна дејства.

лпрс Стрела-2М и Игла

У припремној фази напада према непријатељу је истурена оклопно извиђачка патрола опремљена возилима БРДМ-2МС у циљу прикупљања података о јачини непријатељских снага у саставу борбеног осигурања и детекције предњег краја његове одбране. Ова модернизована средства у својој опреми поседују стабилисани троканални панорамски нишан који користи командир возила, а који може да детектује непријатељску пешадију или возило на даљини и до 5,000 метара у дневним условима, као и д0 3,500 метара ноћу. У акцију се затим укључило шест даљински управљивих борбених платформи ''Мали Милош'', дејствујући митраљезима и бацачима ракета. Након допунске детекције ватрених тачака непријатеља где се добила целовитија слика о организацији његове одбране, у акцију су се укључила мешовита артиљеријско-ракетна група за ватрену подршку састављена из две батерије саХ б52 „Нора“ и батерије модернизованих  саХ „Гвоздика“ у кал.122мм . Ту се налазила и батерија вишецевних лансера ракета „Огањ“ кал 128мм. Артиљеријско-ракетној групи су придодата и нова артиљеријска оруђа као што је модуларни влр „Морава“. Овде не треба заобићи ни минобацаче калибра 120мм.

Панцир-С1Е

Увођењем модернизованих артиљеријских оруђа, телекомуникационих и командно информационих система и опреме, створена је основа да се за седам минута артиљеријске припреме напада у рејон циљева испали више од 500 пројектила, односно „изручи" више од 20 тона челика и експлозива по непријатељу (истурена команда места, артиљеријске позиције и средства ПВО). Овде се посебно осетило дејство модернизоване самоходне хаубице "Гвоздика" која је применила нове могућности удара по земаљским циљевима непријатеља која подразумевају испаљивања граната под различитим угловима елевације оруђа. Оваква техника омогућава једном оруђу да постигне ефекат комплетне артиљеријске батерије, јер салва од 5-6 граната једновремено пада на циљ.

Самоходне хаубице

У циљу повећања интензитета напада на захтев команданта тактичке групе одобрено је дејство борбене авијације и хеликоптера по предњем крају непријатељске одбране. У дејство је прво уведена ескадрила вишенаменских ловачких авиона МиГ-29 који су имали задатак да обезбеде ваздушни простор изнад ширег рејона извођења нападне операције и створе најповољније услове за употребу јуришне компоненте српског ратног ваздухопловства. Треба истаћи да је модернизацијом ових летелица (пакет СМ) повећана њихова борбена ефикасност када је у питању удар по земаљским тачкастим циљевима употребом вицокопрецизног наоружања велике разорне моћи, као што су ваздухопловне бомбе и ракете, али и вођених ракета класе ваздух-ваздух кратког и средњег домета.

МиГ-29 (СМ)

Пошто су 29-ке у координиацији са ударним бпл и далекометном артиљеријом успеле да онеспособе ПВО непријатеља, створени су повољни услови за дејство ловачко-бомбардерске авијације по елементима борбеног распореда непријатеља.

Приликом приласака рејону где су се налазили објекти дејства, јуришници су користили ниску путању лета, вешто користећи рељеф терена ради избегавања непријатељске ПВО. Приликом припреме за дејство летелице су се нагло пропеле на већу висину зарад стварања оптималних услова за дејство. Том приликом јуришни авиони „Орао“ су по метама непријатеља деловали вођеним ракетама АГМ-86Б, невођеним ракетним зрнима у кал 57/80/128мм као и ваздухопловним бомбама тежине 100 и 250кг. По непријатељу су деловали и школско-борбени авиони „супер галеб" Г-4.

Лансер са невођеним ракетама С-8

Истовремено се ка пољу дејства приближавала и дежурна група десантно-јуришних хеликоптера Ми-35М која је по детектованом централном телекомуникационом чворишту непријатеља испалила две суперсоничне навођене ракете 9М120 „Атака“које су уништиле свој циљ. У том моменту је дошло до дезоријентације непријатељске механизоване колоне на коју су се устремили наоружани хеликоптери Ми-17 и Х145М који су њену претпостављену локацију засули великим бројем невођених ракета, док је по одступајућем непријатељу деловала и група борбено-извиђачких хеликоптера ГАМАкоја је остварила завидан ниво прецизности вођеним ракетама Маљутка.

Ми-35М

Након ових ваздушно-артиљеријских удара по кључним тачкама у непријатељском систему одбране створени су оптимални услови за шире увођење оклопно-механизованих снагакоје су на својим правцима почеле да се развијају за напад. Главна ударна снага се ослањала на употребу тенковских чета које су биле опремљене обт М-84, М-84АС1и Т-72Б1МС „Бели орао“. У борбу су уведена и два механизована вода опремљених борбеним возилима пешадије М-80А укључујући и модернизоване верзије овог средства. Нeпосредну ватрену подршку овим јединицама остварио је вод за подршку из састава пешадијске чете минобацачима кал. 82мм, аутоматским бацачима граната кал. 30мм и далекометним снајперским пушкама кал. 12,7мм.

Модернизовани основни борбени тенкови Т-72Б1МС

Тенковске чете опремљене тенковима М-84 и Т-72Б1МС „Бели орао“ у садејству са механизованим водом модернизованих БВП М-80А у три варијанте + оклопна борбена возила „Лазар-3“ су ватром покрили све позиције непријатеља настојећи да што пре избију на јуришно одстојање.Истовремено тактична нападна група је на левом помоћном правцу употребила пешадијску чету са намером да изврши обухват десног крила непријатеља, и на тај начин потпомогне оклопно-механизоване снаге на главном правцу напада, док је са једним механизованим водом на десном крилу вршила демонстративни напад у циљу развлачења непријатељских снага. Приликом ових дејстава регистровано је осетно повећање ударне снаге оклопно-механизованих снага у нападу, посебно након увођења "Белих орлова" у борбу. То се пре свега односило на високу прецизност ватре која је остварена у покрету. Наравно, за овакве резултате осим обучености посаде одговаран је савремени систем за управљање ватром који поседују ови тенкови а који се састоји од изузетно "напуцаног" пакета оптоелектронских уређаја чиме је практично добијен тенк наредне генерације.

Ми-17В5

По изласку маневарских јединица на јуришни положај извршено је сређивање борбеног распореда пред завршни ударац по непријатељу. Десантна пешадијска одељења су из БВП М80А и „Лазар-3" изашла у простор и развила се за борбу. Они су подржани дејством топова 20 и 30мм са спрегнутим митраљезима кренули у наступање ка непријатељским линијама. Комбинацијом ватре и енергичног маневра јединице Војске Србије су успеле да ликвидирају све тачке отпора и униште непријатеља на главном правцу напада. Продор кроз дубину одбране остварен је уклињавањем кроз међупросторе и пробијањем преко слабије брањених положаја, са основним захтевом да се непријатељу не дозволи одвајање, сређивање и поновна организација одбране.

Ми-17В5

Како би се овладало комуникацијама и спречило да непријатељ у борбу уведе свеже снаге, једна падобранска чета је десантирана у позадину фронта помоћу хеликоптера Ми-8/17 и Х-145М. Након искрцавања, специјалне снаге су се спојиле са снагама на ободу десантне просторије и наставиле са чишћењем простора неутралишући заостале непријатељске групице.За то време противтерористички тим из батаљона за специјалне операције „Соколови" има је задатак да ликвидира непријатељске снаге у насељеном месту које је представљено макетама кућа.

Здруженим  дејством сада већ размахане тактичке групе ВС непријатељ је на свим правцима разбијен, што је створило услове за почетак наредне фазе нападне операције увођењем резервних снага ради организације борбе по дубини и гоњења непријатеља до његовог поптуног уништења. Крај вежбе означио је скок падобранаца 63. падорбанске бригаде који су изнад Пештера развили заставе Републике Србије и Војске Србије.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“