Главни правци развоја оклопне борбене технике, конкретно тенкова, су се могли чути на научно-практичној конференцијикоја је одржана у Казањској вишој командној тенковској школи. Њени главни учесници су били начелник командне тенковске школе генерал-мајор Кирил Кулаков и генерални директор и главни конструктор Уралског КБ транспортного машиностроения Андреј Терликов, саопштио је интернет портал „Красная звезда“ што је пренео РГ.
Према речима стучњака основни намеће се закључак да ће посада руског основног борбеног тенка будућности (баш као и у случају са обт Т-14 „Армата“) састојати од тричовекакоји ће моћи да обављају све функције на тенку (возач, нишанџија и командир). Управљање комплетним наоружањем мора да буде интегрисано како на формацијском месту нишанџије на тенку, тако и на формацијском месту командира тенка. Поред тога тенк је дужан да буде интегрисан у перспективни аутоматизовани систем командовања на тактичком нивоу(АСУ ТЗ). У основном режиму рада управљање електронским компонентама од којих ће углавном бити састављен овај тенк ће се остваривати гласом.
Једна од важнијих функција основног борбеног тенка је могућност откривања и уништавања циљева на даљинама већим од 5.000 метара.Његово главно оруђе ће и даље остати тенковски топ.Овај топ ће морати да употребљава муницију повећаних техничко-тактичких могућности, укључујући и нову генерацију пројектила који су засновани на новим физичким принципима. На овом плану је у последње време реализован низ научно-истраживачких радова, чији је основни циљ обезбеђивање високих параметара пробојности поткалибарним/кинетичким типом муниције, као и повећања енергије самог оруђа.
Што се тиче комплекса наоружања на основном борбеном тенку он ће морати да садржи и даљински управљиви противваздуопловни топ(пво дубс). У комбинацији са овим захтевом руски конструктори ће морати да осмисле и ефикасну заштиту горње пројекције тенка, где је оклопна заштита посебно рањива. Поводом решавања овог проблема у последње време су започела интензивна тестирања последњих модела система активне оклопне заштите, који се не тестирају само на најмодернијим тенковима као што су нпр. Т-90М или Т-14 „Армата“, него и на старијим верзијама тенкова који су пошли радикалну модернизацију (Т-72Б3М и Т-80БВМ).
Што се тиче мотора његова снага не сме да буде нижа од 1500 „коња“ (у овом моменту „Армата“ поседује такав погон). Поред тога мотор мора да буде тако конструисан да може да користи различито гориво. Такође су предвиђене и крупне измене када је у питању трансмисија на тенку(замена мењача) као и пројекат проширења управљачких команди где би примера ради, осим стандардног места возача оне биле развучене и до места командира тенка (дупле команде).