Зашто су Совјети ову зграду зидали почев од КРОВА? (ФОТО)

State Central Museum of Russian Modern History, Сборник "У нас в Ленинграде"/Советский писатель, 1961, Музей архитектуры имени А.В. Щусева
Можда звучи необично, али овај метод градње имао је своју логику.

Крајем 50-их и почетком 60-их година Совјетски Савез је спроводио грандиозан пројекат изградње стамбених рејона. Држава је одлучила да у најкраћем могућем року обезбеди станове за милионе радника широм Совјетског Савеза.

Овај амбициозан задатак захтевао је иновативан приступ: ефикаснији начин изградње. Као експеримент инжењери у Лењинграду (данашњем Санкт Петербургу) су покушали да саграде „хрушчовку“ (стамбену зграду у совјетском стилу) почев од крова, а затим да наставе са изградњом спратова од врха према темељу.

Мада је ово несумњиво необичан метод изградње, он је почивао на извесној логици. С обзиром на масовност градње у СССР-у и на кратке рокове које је требало задовољити, инжењери су покушали да осмисле начин градње у којем се неће користити грађевинске дизалице, машине које су на располагању имали у ограниченим количинама и које су, осим тога, трошиле додатно време за монтирање на градилишту. Такав метод би им омогућио да омасове изградњу и скрате време потребно за подизање једне стамбене зграде.

Експеримент је почео 1959. у Лењинграду. Најпре је подигнуто десет стубова. Затим је помоћу хидрауличних дизалица на врх стубова подигнут кров тежак 150 тона.

Радници су онда на нивоу земље сазидали трећи, највиши, спрат и такође га подигли горе помоћу хидрауличних дизалица.

Уследила је изградње другог, првог спрата и приземља на исти необичан начин, од врха ка темељу.  

После завршетка изградње, хеликоптер Ми-4 је морао да уклони хидрауличне дизалице са крова.

Не зна се да ли је процес градње који захтева коришћење хеликоптера био ефикаснији од стандардне процедуре са грађевинским дизалицама, али иновативно решење није заживело из другог разлога.

Даља контрола неколицине зграда које су подигнуте на овај начин открила је неприхватљив ниво смањења димензија и пукотине у зидовима. У поређењу са хрушчовкама које су подигнуте на класичан начин ове су изгледале лошије. Пројекат је напуштен.

Међутим, упркос пукотинама које су се рано појавиле, неке од ових грађевина и данас стоје читаве у Санкт Петербургу. Ово је једна од њих. Изгледа као обична хрушчовка и готово се не може разликовати од осталих зграда у комшилуку. Па ипак, неке значајне разлике постоје.

Зграда десно

За разлику од обичних хрушчовки, ове зграде имају само један улаз уместо уобичајена два. Унутра се налази средишње степениште без прозора које пролази кроз читаву зграду и зато изгледа необично у поређењу са обичним степеништима у зградама тог времена.

Поред старе зграде налази се нови стамбени комплекс подигнут после распада СССР-а. Мада подсећа на мравињак, сматра се пожељнијим местом за становање него станови у старим „хрушчовкама“ које су грађене од крова до темеља 1959.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“