Сергеј Чобан, пројектантски биро SPEECH
Пројектант једне од највиших зграда на свету, куле „Федерација“ у Москва-ситију (374 метара), Сергеј Чобан (1962) оснивач архитектонског бироа SPEECH један је од најугледнијих савремених архитеката.
После распада СССР-а отишао је у Немачку, а данас живи на релацији Москва-Берлин. По његовим пројектима изграђене су стамбене зграде и урбани простор у немачкој престоници, (трг поред аеродрома Шенефелд, Европски културни центар) Музеј архитектонске графике) и Дизелдорфу (офис C&A).
У Русији је пројектовао познате спортске објекте, ледену палату „ЦСКА Арена” у Москви, Дворац водених спортова у Казању, Главни медијски центар Олимпијских игара у Сочију, као и нове стамбене делове у великим градовима у земљи.
Николај Шумаков, АО „Метрогипротранс“
Изгледа да ни један руски архитекта није саградио толико метро станица и саобраћајних објеката као Николај Шумаков (1954).
У Москви је пројектовао преко двадесет метро станица, међу којима су Бутирска, Фонвизинска, Шипиловска, Парк победе, нови аеродромски комплекс „Внуково 1“, диспечерски пункт контроле саобраћаја на северу Москве у облику џиновског јајета, као и неколико мостова са кабловима, међу којима је Живописни, један од најлепших у Русији.
Андреј Адамович и Дана Матковска, биро A2M
Млади архитекти, оснивачи бироа A2M, пројектовали су један од највећих војних музеја у новије време. Меморијални музеј у подмосковском селу Петришчево подигнут је у част хероја Другог светског рата Зоје Космодемјанске, па се тако и зове ЗОЯ (Зоја).
Многи критичари прогласили су га једном од најимперсивнијих архитектонских грађевина насталих у новије време у Русији.
По пројектима овог архитектонског двојца у Московској области изграђено је неколико најсавременијих перинаталних центара, спортских и пословних објеката.
Дмитриј Ликин и Олег Шапиро, биро WOWHAUS
Оснивачи московског архитектонског бироа WOWHAUS , Дмитриј Ликин и Олег Шапиро (1966) од 2007. године диктирају правце развоја јавног простора. Заједно са тимом младих и талентованих архитеката претварају напуштене кејове и паркове у омиљена места за одмир локалног становништва. Амфитеатар испред Политехничког музеја у Москви, кеј Тулског кремља, Иновациони центар у Калуги, парк у Севастопољу.
Реч је о врло савременим и еколошким пројектима у којима су примењиване дрвене конструкције. Архитекте су такође учествовале у реконструкцији Парка Горки и Кримског кеја у Москви.
Борис Бернаскони, биро Bernaskoni
Бернаскони (1977) се бави пре свега пројектовањем културних и образовних центара. Један од његових најпознатијх пројеката је Јељцин центар у Јекатеринбургу (интерактивни музеј посвећен политичкој историји Русије), Хиперкуб у иновационом центру Сколково, као и прес-центар Владе Русије.
Свој стил овај архитекта назива хиперфункционализмом наглашавајући да је функционалност зграде важнија од дизајна.
Никита Јавејн, биро „Студио 44”
Санкт Петербург спада у најлепшие градове на свету са својом непоновљивом архитектуром, па је самим тим градња нових зграда и јавног простора на том месту врло сложен задатак.
Јавејну (1954) и његовом тиму поверена је рестаурација Генералштаба Ермитажа. Под његовим руководством изграђена је Ладошка железничка станица, најновија у граду, и плесна академија Бориса Ејфмана.
Јуриј Григорјан, биро „Меганом”
Пројектантски биро на чијем је челу архитекта Јуриј Григорјан (1965) практично је лидер музејске архитектуре у Русији. Управо он води реконструкцију Музеја ликовних уметности Пушкин у Москви, обједињавајући зграде и простор у јединствени музејски град. Поверена му је градња нове зграде Музеја Московског Кремља и нове зграде филијале Третјаковске галерије у Калињинграду.
Од 2014. године „Меганом“ ради на претварању приобалних зона у Москви у еколошке и функционална шеталишта, а од краја деведесетих година прошлог века узимају активно учешће у домену урбанизма у целој земљи. Архитекте овог бироа изградиле су низ елитних стамбених комплекса у Москви, необичну зграду у Сочију која подсећа на морски гребен, трговачку улицу са продавницама и концертном салом у подмосковском граду Барвиха, али и вратиле историјски изглед штампарији „Утро России“. По пројекту Григорјана и његовог тима биће изграђен један од највиших облакодера у Њујорку 262 Fifth.
Сергеј Скуратов, Sergey Skuratov Architects
Скуратов (1955) пројектује футуристичке стамбене комплексе које чине конструкције разних димензија. Издалека оне личе на скупине геометеријских фигура различитих величина залеђене у ваздуху. Посебна пажња посвећује се јавном простору нових квартова. Међу најзанимљивије пројекте спада облакодер у улици Мосфиљмовска, „Садовије квартали“ на Фрунзеовом кеју, стамбени комлекс код метро станице Алексејевска, као и „Руска гостинаја“ у „Центру за извођачке уметности“ Џон Кенеди у Вашингтону.