АНТИДРОН КОМПЛЕКС ROSC-1: Анализа једног од највећих новитета руске војне индустрије

Борбени Ефективи

Руски специјалисти су продужили рад на усавршавању главних компоненти комплекса за борбу против свих типова беспилотних летелица који носи име ROSC-1. Ово је руској медијског кући RT рекао главни програмски инжењер компаније која ради на овом пројекту (НПО „Алмаз“) Владислав Атрјахин. Главне предности перспективног комплекса ROSC-1 у односу на аналогне системе је интеграција веома компактног радара ефективног домета до 25км, висококвалитетне оптоелктронске станице и беспилотне летелице-шресретача „Волк-18“, која је у стању да неутралише ваздушни циљ специјалним типом мреже, или да се судари са њим (ру. „таран“). Поред тога ROSC-1 је у стању да преузме канала управљања преко којих функционише непријатељски дрон, затим да онеспособи GPS сигнал, као и да непријатељским циљевима пошаље лажне координате.

Специјалисти ПАО „НПО „Алмаз“ (интегрални део концерна „Алмаз-Антеј“, RT) у овом моменту су усмерени на даље усавршавање главних компоненти радарско-оптоелектронског система за борбу против беспилотних летелица ROSC-1. Ово је у ексклузивном интервјуу руском медију RT рекао главни програмски инжењер компаније која ради на овом систему (НПО „Алмаз“), Владислав Атрјахин, преноси портал Борбени Ефективи.

„У овом моменту могу да вам кажем да ће наручилац посла добити систем који ће бити у стању да ради у аутоматском режиму рада, тачније да делује без људске посаде. У међувремену је реализован велики број разних тестирања овог система, што је побудило велику заинтересованост безбедносних служби Руске Федерације“ – рекао је Атрјахин.

ROSC-1 се састоји од тродимензионалне радарско-осматрачке станице која ради у Х-дијапазону, оптоелетронске станице, комплекса за радиотехнички надзор (РТМ) и радиоелектронско управљање. Још један важан сегмент комплекса је блок АЗН-В (систем за аутоматизовани надзор ваздушног простора), који је неопходан за контролу ваздушне ситуације и праћење захваћених циљева. Комплетан систем се напаја електричном енергијом коју генерише дизел-генератор.

Закључавање неба за невидљиве и опасне напаснике

ROSC-1 је у првом реду намењен за детекцију малих и ултрамалих ваздушних објеката, њихово праћење и неутрализацију. На сајту НПО „Алмаз“ се може прочитати да је овај комплекс специјализован за борбу са беспилотним летелицама типа RQ-11B Raven и RQ-7 Shadow.

Такође, ROSC-1 се може супротставити разним модификацијама комерцијалних дронова које имају способност да прикривено врше осматрање са великих висина (попут модела DJI Mavic и DJI Spark) као и пренамењених квадкоптера и мултикоптера који су у стању да носе минијатурна/импровизована убојна средства (DJI Phantom, разне врсте импровизација бпл класичног или хеликоптерског дизајна). Поред борбе са беспилотним летелицама, комплекс је у стању да обезбеди аеродроме од опасности које представљају птице.

Приликом избора основних техничких решења за развој овог комплекса инжењери компаније НПО „Алмаз“  су провели детаљну анализу свих претњи, као и начина за њихово неутралисање, укључујући ту и потенцијалне претње које се могу појавити у блиској будућности као што су беспилотне летелице које лете у потпуно аутономном режиму рада“ – напоменули су у компанији.

Као највеће предности свог новог пројекта инжењери НПО „Алмаз“ истичу:

  • мобилност система;
  • аутономност,
  • способност добијања изразито прецизне и јасне слике на великим даљинама,
  • високу адаптабилност на појаву великог броја циљева и способност њиховог комплексног праћења,
  • способност заједничког рада са неколико станица у циљу комплексне контроле ваздушног простора, што се све обезбеђује са једне платформе која се састоји од радарско-осматрачког радара и оптоелектронске станице.

ROSC-1 је у стању да обезбеди зону пречника 2-4 километра око брањеног објекта. Цео комплекс се може монтирати на камионску платформу (мобилна верзија), а такође се може и фиксирати.Према речима Владислава Атрјахина, за свега неколико минута сва опрема комплекса се може уклопити у контејнер и поставити у близину објекта који се брани. У зависности од степена његове опремљености посада која обезбеђује рад овог комплекса се састоји од 2-4 људи.

„Комплекс је аутономан и веома удобан приликом експлоатације. Наш највећи успех приликом његовог развоја је радарско-осматрачка станица. Она може да детектује циљеве на даљинама и до 25км, док је код аналогних система максимални домет радарско-осматрачке компоненте 5-10км“ – истиче руски инжењер.

Он је такође додао да су током развоја ROSC-1 специјалисти компаније „Алмаз“ узели у обзир потешкоће које постоје при детекцији и захвату ултрамалих дронова који у својој конструкцији поседују минималну количину металних елемената. Према његовим речима, повећање ефикасности радара када је у питању откривање овако захтевних циљева побољшана је интегрисањем „комплексних електро-акустичних сонди“.

„Наравно, водили смо рачуна и о квалитету оптоелектронског система. Он обезбеђује потпуније осматрање ваздушног простора и помаже у идентификацији беспилотних летелица. Његов радијус деловања је до 3 хиљаде метара, што је више него довољно за борбу са малогабаритним циљевима, нагласио је Атрјахин.

Међутим, руски специјалиста истиче да је најјаче оружје овог комплекса примена специјалних средстава за ометање, који омогућавају реализацију неколико круцијалних задатака када је у питању борба са беспилотним летелицама.

„Након детекције беспилотне летелице која се приближава зони коју штити комплекс, оператори на нашем систему помоћу специјалног блока опреме могу да пресеку командно-управљачки канал. Поред тога може се остварити и контрола над беспилотном летелицом, тако што се она може безбедно спустити на земљу (запленити). Друга варијанта је деструкција сигнала генерисањем сметњи у распону 2,5-5 гигахерца, уључујући и опструкцију сателитског GPS сигнала“ – рекао је руски инжењер.

Поред тога, захваљујући јединственој опреми која је интегрисана у радарско-оптоелектронски антидрон комплекс ROSC-1 могу се збунити непријатељски дронови тако што им се онеспособни центар за оријентацију, тачније импортују лажне географске координате. Дронови који се нађу под ударом сметњи овакве врсте нагло мењају правац свог кретања, и одлазе од заштићеног објекта.

Поред свих ових начина борбе против „летећих напасника 21.века“ овај комплекс је у стању да употреби и потпуно ново оружје које се састоји од беспилотног ловца на дронове ознаке „Волк-18“. Овај необични дрон је домаћој и страној јавности по први пут представљен на Међународном војно-техничком сајму „Армија-2019“. У овом моменту „Алмаз“ својим купцима може да понуди модернизовану верзију ове летелице.

Ради се о квадкоптеру који има димензије 60х60 цм, са полетном масом до 6 кг. Приликом приближавања непријатељске беспилотне летелице „Волк-18“ у правцу њега испаљује специјални тип мреже која је у стању да „замрси“ његове елисе помоћу којих лети. Приликом оваквог дејства нападнути дрон по правилу стрмоглаво губи своју висину, и пада/разбија се о тле.

„Волк-18“ се према ваздушним циљу усмерава сигналом са радарско-оптоелектронске станице, где у аутоматском режиму рада „јури“ за њим. Размере антидрон мреже су 2х2 метра, тако да је могућност евентуалног промашаја изузетно мала. Ова мрежа се испаљује са раздаљине од највише пет метара“ – рекао је Атрјахин.

Према његовим речима „Волк-18“ је веома маневарбилна и брза беспилотна летелица. Његове летно-техничке карактеристике му омогућавају да сустигне практично сваку минијатурну беспилотну летелицу која се данас налази у употреби. Ловац на беспилотне летелице може да се попне на висину и до 2 хиљаде метара, и да у ваздуху остане до 30 минута.

„Поред поменуте специјалне анти-дрон мреже „Волк-18“ приликом борбе са противничким дроновима може применити и тзв „таран“ (судар у ваздуху). У том смислу је направљен специјални уређај за „таран“ који је монтиран на предњем делу летелице. На овај начин сила са којом се врши удар је довољна да се из строја избаци свака непријатељска беспилотна летелица. Уколико „Волк-18“ није опремљен овим уређајем, он може постати класична „камиказа“ и жртвовати самог себе у борби са противничком беспилотном летелицом“ – закључује Атрјахин.

Потпуно нови и иновативни правац у борби против дронова

О новом руском комплексу све речи хвале имају и руски војни експерти и специјалисти, када су у питању системи за борбу против дронова и генерално система за противваздухопловну борбу. Тако је руском медију RT војни експерт Владислав Шурјигин рекао да је развој радарско-оптоелектронског система ROSC-1 компатибилан са насушном потребом армије и генерално руских безбедносних структура када је у питању борба са беспилотним летелицама. Према његовим речима, против дронова малих габарита које све чешће користе терористи, укључујући стране војске, стандардна ПВО средства нису увек ефикасна.

„У овом случају неопходно је смањити трошкове када је у питању борба против беспилотних летелица. Њихово обарање ПВО ракетама које коштају десетине хиљада америчких долара је нерентабилан посао. Данас можемо да кажемо да се у Русији производе јефтиније ракете које се прилагођавају овој намени, међутим и поред тога, најважније је доћи до оних средстава која не производе толики материјални издатак“ – категоричан је руски војни експерт.

У разговору са новинарима RT главни уредник специјализованог листа „Беспилотна авијација“ Денис Федутинов је рекао да је ROSC-1 намењен за борбу са офанзивним беспилотним летелицама (камиказе) и осталим типовима даљински управљаних ваздушних циљева који носе експлозивна средства, а чија је цена израде минимална. Према његовим речима, у свету се појавила нова категорија опасности, која захтева развој адекватних система одбране који у себи обједињавају неколико могућности које су круцијалне за ефикасну борбу, а који се налазе на једној платформи.

„Развојни пројекат концерна „Алмаз-Антеј“ ће најбоље одговорити на тако комплексан задатак. Систем ROSC-1 повећава ефикасност одбране првенствено од беспилотних летелица малих димензија“ – рекао је Федутинов.

Сличан поглед на ову проблематику има и директор музеја ПВО у Балашиху – Јуриј Кнутов. Он је у разговору са новинарима RT изнео своје мишљење да су специјалисти „Алмаза“ развили систем који омогућава детекцију дронова, који практично не рефлектују електромагнетне таласе. Приликом реализације пројекта ROSC-1 главни замајац су имала практична борбена искуства стечена у сиријском конфликту.

„Искуства у пресретању терористичких дронова у Сирији су од великог значаја за даљи развој ових система. То се пре свега односи на одбрану ваздухопловне базе „Хмејмим“ која је била под снажним нападима различитих беспилотних летелица. Искуства су показала да је неопходно развити вишеканалне системе за детекцију беспилотних летелица, као и применити широк дијапазон средстава за противелектронску борбу, што је све и учињено када је у питању пројекат концерна „Алмаз“ – рекао је Кнутов.

Експерт је такође високо оценио способности дрона-ловца „Волк-18“. Према његовом мишљењу овај новитет када су у питању антидрон системи не представља њихово основно наоружање када је у питању борба са беспилотним летелицама, али је веома ефикасан када треба открити, па и уништити циљ, посебно када он лети самостално.

„Овако конципиран дрон-пресретач је нешто сасвим ново и представља пробој када је у питању инжињерска научно-техничка мисао. У одређеним борбеним ситуацијама он може постати веома употребљив против тзв. лојтеринг муниције (дронови-камиказе), као и тактичких извиђачких летелица. Укратно, увођење антидрон комплекса ROSC-1 у оперативно наоружање руске армије значајно ће повећати њене способности у борби против беспилотних летелица “, закључио је Кнутов.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“