Тенкови за народ: Како је настао тенковски музеј у Кубинки

patriotp.ru
У јулу 1931. године у подмосковском граду Кубинка званично је почео са радом аутотракторотенкодром Управе за моторизовану механизацију Радничко-сељачке Црвене армије (РСЦА). О научном раду тада се није говорило. Планирано је било само тестирање и финиширање возила, оклопних транспортера, трактора и тенкова који ће ући у наоружање РСЦА.

А већ првог августа издат је Указ број 180 Комитета за одбрану при Савету народних комесара Савеза ССР-а „О коришћењу старих тенкова несеријске производње који се већ налазе у Радничко-сељачкој Црвеној армији“. Овим указом ударен је камен темељац стварању јединственог у свету по својој збирци оклопне технике Музеја са великим М.

Далековидост Комитета одбране Савета народних комесара СССР-а више је него изненађујућа. Устаљено је мишљење да је у то време уништавано све што се није уклапало у неку државну концепцију. Па је тако по логици ствари требало да стари тенкови који нису ушли у серијску производњу буду претопљени. Међутин то се није догодило. Одлучено је да буду сачувани за будуће генерације произвођача тенкова и сав совјетски народ.
Ево шта је тачно писало у делу поменутог Указа.

„Тачка 2. Формирати на тенковском полигону Управе за оклопна возила Радничко-сељачке Црвене армије Музеј борбених возила (тенкови, оклопна возила и самоходна оруђа). Издвојити за организацију Музеја из фондова Народног комесаријата одбране 50 хиљада рубаља и дати Музеју: Рикардо – 1 комад, Т-41 – 2 комада, ПТ-1- 1 комад, Т-43 - 1 комад, Виккерс 12 тн - 2 комада, Карден-Лойд - 2 комада, транспортер Т-26 - 1 комад, Цистерна Т-26 - 1 комад (и још осам примерака оклопне технике).

У априлу 1941. године на списку музејских возила налазило се деветнаест јединица оклопне технике. То, међтим, ни у ком случју не значи да су сви ретки примерци сачувани и данас. Други светски рат није поштедео ни Кубинку.

Ипак, пробни возачи тенкова који су вршили тестирања сачували су део предратне збирке, а после рата је и знатно увећали. У Кубинки је комплетирана готово сва оклопна техника која се производила у нацистичкој Немачкој и земљама савезницама. Само у Русији сачуван је немачки супертешки тенк Маус, а у одличном стању су и ПантериТигрови и Краљевски тигрови.

Индикативно је да су неколико Краљевских тигрова довезли у Кубинку тенкисти који су обавали тестирања возила. Било је планирано да буду гађани без милости, у потрази за слабим местима. И тако је и било. Међутим, неколико немачких тешких тенкова сачувано је у целини. Годинама после завршетка Другог светског рата они су били у возном стању.
На Дан тенкиста, 10. маја 1972. године Музеј је отворио врата за публику. Присутни на отварању били су листом импресионирани поставком. Постојала је могућност да се приђе и пипне оклоп немачких звери које су 1941. године кидисале на Москву, тукле се са потоњим победницима на Курској дуги, режале у мају 1945. године у Берлину. Али и додирнути возила која су ломила оклопну моћ уједињене Европе која је јурнула на простор СССР-а, тачније Русије. Битка се одвијала на простору старе Русије која је одувек привлачила непријатеље да би по правилу ту увек страдали. У Музеју у Кубинки налазе се примерци мађарских, пољских и чешких оклопних возила која су некада грабила у истом строју са нацистичким Вермахтом.

Дуго је Музеј у Кубинки био затворен за посетиоце, отварајући своја врата једном годишње, у септембру, на Дан тенкиста. Сада се он зове Технички центар Парка Патриот. Постоје практично две поставке, од којих се једна налази у парку Патриот, а друга у самој Кубинки. До тенковског Музеја долази се само кроз парк „Патриот“. На његовом сајту може се сазнати како обићи целокупну изложбу оклопне технике.

У Музеју се налазе бројни ретки примерци оклопне технике, укључујући и оне оригиналне. Међу њима је и један од најмоћнијих на свету тенкова ИС-7, затим тенк без конкуренције Т-90БВ са топом калбира 155 мм ЛП-83 („Објект 292“), погођени и заробљени у блискоисточном конфликту израелски тенкови америчке производње и многа друга уникатна возила.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“