А већ првог августа издат је Указ број 180 Комитета за одбрану при Савету народних комесара Савеза ССР-а „О коришћењу старих тенкова несеријске производње који се већ налазе у Радничко-сељачкој Црвеној армији“. Овим указом ударен је камен темељац стварању јединственог у свету по својој збирци оклопне технике Музеја са великим М.
Далековидост Комитета одбране Савета народних комесара СССР-а више је него изненађујућа. Устаљено је мишљење да је у то време уништавано све што се није уклапало у неку државну концепцију. Па је тако по логици ствари требало да стари тенкови који нису ушли у серијску производњу буду претопљени. Међутин то се није догодило. Одлучено је да буду сачувани за будуће генерације произвођача тенкова и сав совјетски народ.
Ево шта је тачно писало у делу поменутог Указа.
„Тачка 2. Формирати на тенковском полигону Управе за оклопна возила Радничко-сељачке Црвене армије Музеј борбених возила (тенкови, оклопна возила и самоходна оруђа). Издвојити за организацију Музеја из фондова Народног комесаријата одбране 50 хиљада рубаља и дати Музеју: Рикардо – 1 комад, Т-41 – 2 комада, ПТ-1- 1 комад, Т-43 - 1 комад, Виккерс 12 тн - 2 комада, Карден-Лойд - 2 комада, транспортер Т-26 - 1 комад, Цистерна Т-26 - 1 комад (и још осам примерака оклопне технике).
У априлу 1941. године на списку музејских возила налазило се деветнаест јединица оклопне технике. То, међтим, ни у ком случју не значи да су сви ретки примерци сачувани и данас. Други светски рат није поштедео ни Кубинку.
Ипак, пробни возачи тенкова који су вршили тестирања сачували су део предратне збирке, а после рата је и знатно увећали. У Кубинки је комплетирана готово сва оклопна техника која се производила у нацистичкој Немачкој и земљама савезницама. Само у Русији сачуван је немачки супертешки тенк „Маус“, а у одличном стању су и „Пантери“, „Тигрови“ и „Краљевски тигрови“.
Индикативно је да су неколико „Краљевских тигрова“ довезли у Кубинку тенкисти који су обавали тестирања возила. Било је планирано да буду гађани без милости, у потрази за слабим местима. И тако је и било. Међутим, неколико немачких тешких тенкова сачувано је у целини. Годинама после завршетка Другог светског рата они су били у возном стању.
На Дан тенкиста, 10. маја 1972. године Музеј је отворио врата за публику. Присутни на отварању били су листом импресионирани поставком. Постојала је могућност да се приђе и пипне оклоп немачких звери које су 1941. године кидисале на Москву, тукле се са потоњим победницима на Курској дуги, режале у мају 1945. године у Берлину. Али и додирнути возила која су ломила оклопну моћ уједињене Европе која је јурнула на простор СССР-а, тачније Русије. Битка се одвијала на простору старе Русије која је одувек привлачила непријатеље да би по правилу ту увек страдали. У Музеју у Кубинки налазе се примерци мађарских, пољских и чешких оклопних возила која су некада грабила у истом строју са нацистичким Вермахтом.
Дуго је Музеј у Кубинки био затворен за посетиоце, отварајући своја врата једном годишње, у септембру, на Дан тенкиста. Сада се он зове Технички центар Парка Патриот. Постоје практично две поставке, од којих се једна налази у парку Патриот, а друга у самој Кубинки. До тенковског Музеја долази се само кроз парк „Патриот“. На његовом сајту може се сазнати како обићи целокупну изложбу оклопне технике.
У Музеју се налазе бројни ретки примерци оклопне технике, укључујући и оне оригиналне. Међу њима је и један од најмоћнијих на свету тенкова ИС-7, затим тенк без конкуренције Т-90БВ са топом калбира 155 мм ЛП-83 („Објект 292“), погођени и заробљени у блискоисточном конфликту израелски тенкови америчке производње и многа друга уникатна возила.