Војска Србије поново користи наоружање за које су Американци масно плаћали да нестане (ФОТО)

Министарство одбране Републике Србије / Војска Србије
Иако се ради о времешним средствима она и даље представљају разлог зашто пилоти на најсавременијим борбеним летелицама не смеју да се спусте на висине мање од 5 хиљада метара и развију свој пуни ратни потенцијал. Упркос томе што је Војска Србије и Црне Горе уништила преко 1.200 лаких преносних ракетних система „Стрела-2М“ одређен број је успео да преживи и поново угледа светло дана у ПВО јединицама.

На полигону „Пасуљанске ливаде“, припадници артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства из састава Копнене војске, реализовали су бојево гађање циљева у ваздушном простору са средствима малог домета. Циљ гађања је практична провера обучености за уништавање и неутралисање циљева у ваздуху из лаког преносног система за противваздухопловна дејства 9К32М С-2М, познатијег као „стрела 2М“- наводи званични интернет портал Војске Србије.Извршењу бојевих гађања претходиле су свеобухватне индивидуалне припреме у матичним јединицама, као и тренажна и контролно-тренажна гађања на војном аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић” у Батајници.

Реализација гађања циљева у ваздушном простору је завршни и најважнији сегмент обуке у јединицама за противваздухопловна дејства, а одлични и врлодобри резултати који су данас постигнути сведоче о оспособљености и високој мотивисаности људства за извршавање наменских задатака.

Иначе базична верзија ЛПРС „Стрела-2“ се састоји из ПА ракете 9М32 која је опремљена топлотном главом за самонавођење. Њен оперативни домет по даљини износи 3500 метара, док је по висини ова ракета могла да погоди циљ на 1500 метара. Десетак година након усвајања у оперативну употребу настаје и њена модификација 9К32М Стрела-2М, са значајно унапређеним техничко-тактичким могућностима целокупног система, а пре свега ракете. Модернизовани комплекс је могао да уништи циљ на даљини и до 4200 метара, а по висини до 2300 метара. Он је имао способност пресретања авиона који су летели знатно већом брзином него што је то био случај са базичном варијантом ЛПРС „Стрела-2“. Неколико година касније развијена је и „Стрела-3“ која је представљала нешто озбиљнију модернизацију претходног система, посебно што се тиче интеграције нове инфрацрвене главе за самонавођење која је била знатно отпорнија на ометање и лажне мамце. Међутим све савршенија заштита ваздухоплова је у великој мери смањила ефикасност ових ракета. Релативно мала снага бојеве главе такође није гарантовала да ће погођени циљ бити и уништен. Међутим, ЛПРС „Стрела-2М“ је и даље остала веома опасно ПА средство јер се масовно налазило у наоружању великог броја земаља. Једна од тих земаља је била и бивша Југославија. Приликом НАТО агресије на СР Југославију, јединице Војске Југославије су користиле ЛПРС у борби против крстарећих ракета али и беспилотних летелица, и према различитим подацима имале сасвим солидне успехе.

Иначе, само сазнање да Војска Србије поседује ЛПРС је код НАТО пилота створио такав страх, да они ни у једном моменту нису смели да се спусте на висину испод 5-6км. Из овог разлога НАТО је на све начине покушао да разоружа Војску Југославије касније Србије када су у питању ова средства. У том дугу посебно је индикативан податак да је 2004. године на полигону Никинци уништено чак 1200 ЛПРС „Стрела-2М“. Готово милион америчких долара је тадашњим властима донирала америчка амбасада у Београду, за ефикасан завршетак овог посла. Чину уништења ових ракета је лично присуствовао и тадашњи амерички амбасадор у тадашњој СЦГ Вилијам Монтгомери.  

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“