У којим земљама Русија прави своје оружје?

Су-30МКИ

Су-30МКИ

g4sp (CC BY-SA 2.0)
Русија производи све врсте оружја – од ножева до нуклеарних подморница, али је мало коме познато да су хиљаде примерака тог оружја направљене изван њених граница.

Русија је деценијама продавала оружје другим земљама а уједно је по целом свету стварала и војне објекте за производњу високотехнолошког наоружања за своје клијенте. Понекад Руска Федерација продаје лиценце за производњу војне технике са комплетном техничком документацијом како би свом страном партнеру омогућила да самостално производи руско оружје.

Индија

Средином 1960-их Индија је постала највећи купац руског оружја. Од тада је, према подацима Стокхолмског међународног института за проучавање мира (СИПРИ), трећина војног извоза Москве оријентисана на Њу Делхи, што је донело руском буџету 65 милијарди долара у готовини.

Су-30МКИ Индијског ваздухопловства.

„Поред испоруке готовог наоружања Москва продаје и лиценце са свом техничком документацијом које омогућавају покретање комплетне производње руског оружја у другој земљи. То се не ради увек, али су слични уговори често само један део погођених послова склопљених између двеју земаља везаних за производњу оружја и вредних неколико милијарди. Управо је то био случај са Индијом“, рекао је за портал Russia Beyond Иван Коновалов, директор за развој у Фонду за промовисање технологија 21. века.

По његовим речима, једна од тих лиценци продата је индијској корпорацији Hindustan Aeronautics Limited (HAL). Ова компанија је од 2000 године избацила више од 200 тешких ловаца Су-30МКИ. Она није само склапала ловачке авионе од делова претходно направљених у Русији, него је добила све погоне потребне за производњу ловаца Су-30МКИ. По уговору склопљеном са корпорацијом HAL Русија испоручује одговарајући алуминијум и титан за производњу авиона.

Коновалов је истакао да је Индија и даље највећи купац руског оружја. „Покушавамо да у појединим уговорима пропишемо оснивање предузећа која ће производити оружје или бар делове за војну технику коју они купују од нас. На пример, ми имамо низ фабрика на индијском приморју где се производе резервне делови за бродове и подморнице које ми продајемо Индији већ дуги низ година“, додао је он.

У најскорије време ће концерн „Калашњиков“ такође отворити фабрику у Индији где ће ова компанија производити АК-203 за индијску армију (сву информацију о АК-203 за Индију можете пронаћи у овом чланку). То је још један у низу уговора између двеју земаља који вреде на стотине милиона јер се Индија обвавезала да произведе најмање 670.000 аутомата АК-203 од којих сваки кошта 960 долара.

Кина

Војни односи између Русије и Кине трају веома дуго и они нису увек били једноставни. Москва је годинама продавала Пекингу лиценце на производњу оружја.

Кинески морнар са аутоматом Type 56.

„Ми смо у време СССР-а покренули лиценцирану производњу АК-47 у Кини. Наши партнери су направили низ модификација на овом аутомату и он је добио назив Тип-56. Међутим, производња светски познатих аутомата ’Калашњиков’ претворила се у неквалитетно копирање са многобројним грешкама. Москви се то није допало тако да Кинезима лиценца није продужена. Чак се и данас на тржишту оружја могу пронаћи кинеске копије АК-47 које су без лиценце направљене у Кини“, каже Коновалов.

Русија је током 1990-их година направила у Кини војну фабрику за производњу ловаца Су-27.

„Међутим, дугогодишњи посао са Кином је обустављен и фабрика која је требало да направи 200 авиона за кинеску војску направила је само 100“, истакао је експерт.

ZBD-04A

Кинези су копирали и БМП-3 руске производње и направили сопствено возило на бази платформе ZBD-04A. „Да, кинеска платформа има низ техничких решења која су преузета од руског БМП-3, а ми смо хтели та возила да продамо и да отворимо комплетну производњу у Кини. Уговор је пропао чим су Кинези добили прву партију ових возила за тестирање“, истакао је он.

Па ипак, има и добрих примера плодне сарадње у области војне индустрије. На пример, Кина је још 2005. године у оквиру уговора о лиценцираној производњи купила и наручила осам бродских артиљеријских оруђа АК-176 калибра 76 мм, и то оружје се још увек испоручује. Како наводи СИПРИ, овај систем у Кини је добио ознакуH/PJ-26 и редом је постављан на велике десантне бродове Тип-071 (класе Јужао).

У складу са уговором из 2011. године Русија је покренула производњу турбомлазних мотора за палубни ловац Ј-15.

„Све фабрике направљене у иностранству припадају земљи у којој се налазе. Русија има право вета у потенцијалним уговорима везаним за продају трећим земљама оружја које се производи у тим фабрикама. Ми можемо правним путем да осујетимо такве уговоре са трећом страном уколико Русија осети да ће се системи наоружања наћи у рукама терориста. У противном случају дотична земља има слободу да ради шта год хоће са тим оружјем и да га продаје коме хоће“, изјавио је Коновалов.

Уједињени Арапски Емирати

Почетком 2010. године руском произвођачу оружја Lobaev Arms предложено је да организује комплетну производњу снајперске пушке у Уједињеним Арапским Емиратима.

Између приватне компаније и УАР склопљен је мултимилионски уговор који је подразумевао производњу 200 снајперских пушака за локалне специјалне јединице и продају лиценце на даљу производњу руских снајперских пушака модификованих за потребе региона Арапског полуострва.

„Сада се компанија зове ’Tawazun’. Најпре се она специјализовала на руским снајперским пушкама које уништавају циљеве са дистанце 600 и 1.800 метара. Временом су власници позвали европске инжењере из SIG Sauer да прошире бизнис и крену са производњом аутоматских пушака“, рекао је за Russia Beyond Јуриј Синичкин, главни инжењер корпорације Lobaev Arms.

По његовим речима, „Tawazun“ производи модификоване верзије руских снајперских пушака ДВЛ-10 направљених за операције у градским условима. Оружје се зове CSR-308 и разликује се од руске варијанте већом отпорношћу на песак.

Једноставније речено, ова пушка није тако осетљива на прашину као европске снајперке.

Ако желите да видите тестирање модела на основу кога је направљена пушка CSR-308, погледајте Big Guns show портала Russia Beyond.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“