Србија и званично купује ракете од којих страхују сви савремени основни борбени тенкови

Возило ВПК-233116 Тигр-М наоружано ракетама ПТРК Корнет-Д1

Возило ВПК-233116 Тигр-М наоружано ракетама ПТРК Корнет-Д1

vitalykuzmin.net
Војска Србије би до краја године требала да набави први контингент руских противоклопних вођених ракета „Корнет“ које су намењене за опремање Копненог вида Војске Србије. У плану је да се купе ракете увећаног домета које ће бити монтиране на оклопна борбена средства велике мобилности („Милош“/ „Лазар“). Није искључено ни опремање модернизованих борбених возила пешадије али је то у овом моменту ипак секундарна опција.

Поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, Министарство одбране и Војска Србије представили су своје наоружање и војну опрему у парку Ушће, а у све чиме српска армија располаже уверио је јутрос и председник Александар Вучић. Како преноси српски интернет портал Политика празник на Ушћу су са председником обишли министар одбране Небојша Стефановић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, као и др Ненад Милорадовић који обавља функцију помоћника министра за материјалне ресурсе. Представници Министарства и војске, представили су председнику возила и наоружање, која ће и грађани моћи да виде данас до 18 сати.

Таком разгледања борбене технике и разговора са присутним војницима који опслужују новитете који се однедавно налазе у наоружању Војске Србије српски председник се посебно заинтересовао за руске противоклопне ракетне системе „Корнет“ који су по свему судећи први приоритет када је у питању даље унапређење вида Копнене војске ВС.

Иначе базична преносна верзија ракетнога систем “Корнет” се првенствено употребљава против оклопних борбених средстава, а секундарно против јако утврђених непријатељских тачака. Захваљујући моћној ракети калибра 152мм, небројено пута је доказано да се ради о изузетно опасном оружју по најсавременије основне борбене тенкове, какви се тренутно користе у свету.

Основна одлика овог система је навођење помоћу ласерског снопа. Захваљујући оваквом типу навођења ракете, ракета поприма карактеристике високо-прецизног оружја. Наиме, ова ракета попут снајпера може да погоди непријатељских циљ на даљинама и до 5500 метара. Њено скретање од путање на максималном домету је безначајно, и износи свега 0,3 метара.

Ракета 9М133 је дугачка 1200 мм, а максимални распон њених крила износи 460мм. Њена тежина износи 26 кг од чега на бојеву главу отпада 7 кг. Запакована је у херметички затворен танспортно-лансирни контејнер. Према техничким спецификацијама ракета 9М133 опремљена тандем-кумулативном бојевом главом може да пробије око 1200мм хомогеног оклопа заштићеног динамичком заштитом. Такође, овај тип ракете може да пробије армирано-бетонски зид дебљине 3000 мм, што је чини изузетно употребљивом у борби против живе-силе непријатеља која се налази у јаким утврђењима.

Испаљује се из преносног лансирног уређаја 9П163М-1, који је опремљен троношцем. Опто-електронски уређај 1ПН-79 „Метис-2“ се такође налази у склопу овог уређаја. Систем опслужују два војника.

Међутим, према речима др Ненада Милорадовића Војска Србије је заинтересована за набавку унапређене верзије ове ракете (Корнет-ЭМ) са значајно увећаним дометом која се углавном монтира на лакше платформе високе мобилности попут оклопних аутомобила или борбених транспортера-точкаша. Наравно, ове ракете се могу интегрисати и на борбена возила пешадије чиме се значајно увећава ватрена моћ оклопно-механизованих јединица у фази напада, али и одбране. У сваком случају набавка система оваквих карактеристика ће у технолошком виду али и на тактичком плану значајно повећати борбене квалитете Војске Србије, посебно када се ради о сегменту противоклоопне борбе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“