- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Коментар америчког стручњака је објавио The National Interest.
Ова два авиона су се заиста појавила скоро истовремено (Ту-160 је уведен у експлоатацију три године касније) и на први поглед су веома слични, и по изгледу и по задацима које извршавају. Али то је управо пример ситуације у којој је идеја висила у ваздуху. СССР и САД су користили тадашње популарне конструкторске трендове и сасвим је логично што су дошли до сличних резултата. Ако се пажљивије погледа, виде се и разлике, понекад прилично велике.
Програм B-1 је био одговор Американаца на улазак совјетских трупа у Авганистан. Тадашњи председник САД Роналд Реган је наручио Lancer као привремену прелазну варијанту између B-52, који је рањивији у додиру са совјетским средствима ПВО, и перспективног бомбардера ATB (B-2 Spirit). Због тога је од планираних 244 авиона направљено само 100 и њихове могућности су биле ограничене.
Ту-160 је прављен у другачијим условима. Он је избегао „вивисекцију“ и уведен је у експлоатацију управо у оном облику у којем је и био замишљен, тј. као мултифункционални бомбардер који може да напада у широком дијапазону висина и брзина. И то је најважније. Постоје и друге, суптилније нијансе. На пример, B-1 има малу предњу хоризонталну репну површину за стабилизацију лета на малим висинама. Ту-160 нема такву опцију јер лет на малим висинама није основни режим његовог рада. Постоје разлике и у конструкцији точкова.
И најзад, B-1 броји последње дане у арсеналу Ратног ваздухопловства САД, док Ту-160 доживљава препород. У Казању се тестирају модернизовани бомбардери са новим моторима, новом авиоником и знатно већим могућностима.