Рок 2028. година: Русија модернизује три своја супер-радара 77Я6 „Вороњеж“

Вадим Савицкий, ТАСС
Руски конструктори планирају да у периоду 2025-2028. година одраде пакет модернизације за три радарско-осматрачке станице из серије „Вороњеж“ које се налазе у оквиру Система раног упозорења од ракетног напада (СПРН). Сагласно плану модернизације на станицама ће бити побољшана њихова отпорност на ометање, а планира се унапређење система за њихово напајање.

Три радарско-осматрачке станице из серије „Воронеж“ које се налазе у оквиру система раног упозорења од ракетног напада (СПРН), ће у наредних неколико година бити модернизоване. Ово је интернет порталу ТАСС речено у информативној служби међудржавне акцијонарске корпорације МАК „Вымпел“.

„Планирано да модернизујемо три радарске станице у периоду 2025-2028.године и то „Ворнеж-М“ у Лењинградској области,  „Воронеж-ДМ“ у Армавиру и „Воронеж-М“ у Иркутској области“ – рекли су у корпорацији.

Тамо су такође прецизирали, да ће сагласно плану модернизације на станицама прво бити побољшана отпорност на ометање, а такође унапређен и систем њиховог напајања.

У овом моменту савремена руска СПРН се састоји из два ешелона: космичког, који се састоји из четири сателита „Тундра“, и земаљског, који се састоји од три радарско-осматрачке станице типа „Воронеж“. Ова средства покривају све опасне ракетне коридоре преко којих је могуће извести балистички удар на Русију. Основни задатак система је да се у минималном временском интервалу детектује лансирање и праћење балистичке ракете, која је упућена ка територији Русије или неке од њених савезница.

Радарска станица ''Воронеж“ представља адекватну замену застарелих радарских станица за рано обавештавање и јављање, које је још изградио бивши СССР. Ова станица има далеко веће могућности у откривању балистичких циљева од својих претходника, посебно када се има у виду тачност, тј. локација озраченог објекта. Радар функционише у сентиментарском режиму рада, који пружа максималну количину информација о захваћеном објекту.Поред овог режима рада, претходне станице овог типа раде у метарском и дециметарском распону електромагнетних таласа. Овакви режими емитовања таласа ултра-високе фреквенције, омогућавају овим станицама откривање балистичких, космичких и аеродинамичних објеката на великим даљинама.

Радарска станица се састоји од примопредајника повезаног са дигиталном антенском решетком преко којег се сигнали компјутерски обрађују, монтажног објекта који користи војно-техничко особље које опслужује ову станицу и неколико модула са електронском опремом. Сама конструкција станице је модуларног карактера, и она омогућава брзу замену и интегрисање додатне опреме (има велики потенцијал за модернизацију). Такође, за разлику од станица ранијег типа, чија изградња и пуштање у рад је захтевала временски период од 5 па чак и 10 година, ситуација са радарском станицом ''Воронеж'' је посве другачија. Захваљујући високом степену техничке поједностављености, као и раније поменутом аспекту модуларности, комплетан објекат се сада може изградити и пустити у рад за свега 12 месеци! Комплетна апаратура се на место изградње доставља у специјалним контејнерима који се ''пакују'' у фабрици, и у таквом стању се уклапају у објекат. При монтажи станице уклапа се 23-30 техничких елемената који су повезани у једну целину. Примера ради, радарска станица ''Дарьял'' која је постављена у Азербејџану има преко 4,000 техничких елемената. Такође, да би се ''Воронеж'' покренуо потребно је кроз њега пустити струју снаге 0,7 МВт.  Рецимо, радар ''Днепр'' је захтевао снагу од око 2,0 МВт, а ''Дарьял'' чак 50,0 МВт. При томе, укупан број људи који опслужују ову станицу не прелази бројку од  200 специјалиста.

Радарска станица ''Воронеж'' нема само пасивну функцију у оквиру ракетно-космичке одбране, која као главни задатак има откривање изненадног нуклеарног удара на територију Руске Федерације. Она своју улогу има и у навођењу ракетних система за пресретање откривених објеката, а који се налазе у систему раног упозорења о нуклеарном нападу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“