Три јединствене врсте оружја које руска армија користи у Сирији

Rostec
Ово оружје је допринело да се преокрене ток сиријског рата и још увек се налази на дежурству у Сирији.

Руска армија је још 2015. године користила сав свој арсенал да преокрене однос снага у сиријском рату. Изабрали смо најнеобичније моделе.

Ту-160 „Бели лабуд“

Ово је највећи и најмоћнији надзвучни авион у историји ратног ваздухопловства. Он је уједно и најбржи бомбардер који се у овом тренутку користи. Због свог изгледа је добио назив „Бели лабуд“.

Сваки „Бели лабуд“ може да носи 45 тона бомби и ракета. Ради поређења, страни авиони истог ранга носе највише 34 тоне муниције (B-2 – 27 тона, B-1 – 34 тоне, B-52 – 22 тоне).

Овај авион има најмоћније моторе у класи стратешких бомбардера, тако да развија брзину од 2.300 километара на час, што је рекордни показатељ за стратешке бомбардере.

„Бели лабудови“ су први пут примењени у борбама за време руске кампање у Сирији. Крајем 2015. године они су крстарећим ракетама Х-555 извршили напад на објекте „Исламске државе“.

„Тај напад је имао и симболичну и ратну сврху. Симболичну, јер је требало да покажемо свету могућности наше стратешке авијације. Ратну, јер смо морали хитно да редукујемо снаге ’Исламске државе’ на земљи и уједно да видимо како ће се Ту-160 понашати у правим борбеним условима за време дугих летова“, рекао је за портал Russia Beyond Виктор Мураховски, главни уредник листа „Арсенал Отечества“.

У овом тренутку Ратно ваздухопловство Русије поседује 16 авиона Ту-160 и Ту-160М1. У оквиру државног програма модернизације наоружања за 2018-2025. планирано је да се ови модели модернизују у верзију М2, која ће имати нове компјутерске системе и нову авионику, нови заштитни навигациони систем, нова средства за радиоелектронску борбу која ће штитити авион и његове ракете од „заслепљивања“, као и нове модерне вођене и невођене пројектиле.

Тешки вишецевни бацач ракета ТОС-1А

Тешки вишецевни бацач ракета ТОС-1А може да нанесе непријатељу штету равну последицама тактичког нуклеарног напада. Плотун испаљен из овог радиохемијског система уништава све живо на површини од 40.000 квадратних метара, где није могуће чак ни скривање у подземним склоништима.

„Ово је један од најсмртоноснијих система наоружања које армија поседује. ТОС се користи у специјалним операцијама, када јединице морају брзо да заузму положаје и сравне са земљом лоше заштићену непријатељску базу са шаторима, оклопном техником, итд. Идеални циљеви су пољски камп, утврђени борбени положаји у планинама и колона непријатељских возила са наоружаним војницима“, објаснио је Мураховски.

(Примена ТОС-а у Сирији)

Модернизована верзија ТОС-1А има 24 ракете. Може да испаљује ракете из једне и из двеју цеви истовремено. Цео плотун из двеју цеви траје 6 секунди, а из једне 12 секунди. Потребно је 90 секунди за припрему и отварање паљбе.

Систем је намењен за уништавање лаке оклопне технике, за спаљивање објеката и грађевина, и за уништавање живе непријатељске силе шрапнелима и пламеном од експлозије ракете калибра 220 мм са термобаричким и димним бојевим главама. ТОС-1А има домет 6 километара.

Подводни аутомат

АПС-5 је скраћеница од „Аутомат Подводни Специјални“. То је подводно оружје које користи руска морнарица. Уведен је у експлоатацију још 1975. године, у совјетском периоду, али је са њега скинут печат државне тајне тек после распада Совјетског Савеза, за време годишње међународне војне изложбе у Абу Дабију.

„Користили су га и још увек га користе руски маринци за заштиту ратних и трговачких бродова у сиријској бази Тартус“, додао је Мураховски.

Овај аутомат у борби уништава циљ удаљен 30 метара на дубини од 5 метара. Домет зависи од дубине. На дубини од 40 метара може да уништи циљ удаљен свега 10 метара.

Оружје је првобитно било намењено за ликвидацију подводних диверзаната и шпијуна потенцијалног непријатеља. Углавном се користи за заштиту укотвљених бродова и подморница од покушаја да им се за дно закачи бомба. Може се користити и за заштиту маринаца од подводних грабљивица попут ајкула.

АПС-5 има режим појединачне и аутоматске паљбе. Може се користити и на сувом, али тада није много ефикасан, јер му домет није већи од 100 метара. Због те околности су командоси принуђени да носе два аутомата, АПС и АК, да би се могли борити и на сувом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“