- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Крајем 1940-их совјетској армији је било потребно оружје нове генерације са којим би њени војници били непобедиви у борби. Инжењери су конструисали низ модела које би армија користила уместо застарелих пушака Мосин-Нагант. Тестирање је почело 1947. године. Биран је модел који ће у наредних неколико деценија бити основно оружје руске војске. Највише шансе су имали Симоновљев самопунећи карабин (СКС) последње модификације и аутомат АК-47.
„Требало је да и једно и друго постану главно оружје совјетских војника одмах после Другог светског рата. Међутим, команди се више допала идеја да своје људе наоружа првим аутоматским оружјем са пушчаном муницијом уместо да и даље користи карабине“, рекао је за портал Russia Beyond Вадим Козјуљин, професор Академије војних наука.
Он, међутим, тврди да се СКС у тестирањима крајем 1940-их показао боље него АК-47. А ево зашто.
Карабин СКС или аутомат АК-47
Јегор Алејев / TASS
СКС је по конструкцији нешто између брзометне пушке репетирке Мосин-Нагант (познате као „Мосинка“) и аутомата АК-47. То је пушка дуге цеви са једноставним магацином који се скида и у који стаје 10 метака (што је било значајно побољшање у поређењу са Мосин-Нагантима које је тада користила совјетска армија) и тадашњом новом муницијом калибра 7,62x39 мм.
„Модел СКС је био полуаутоматска пушка новог доба. Она је 1947. већ била прилично добро и поуздано оружје јер су оружари радили пуних 7 година како би припремили оружје за тестирање у војсци“, рекао је Козјуљин.
Ефективан домет пушке са новом муницијом износио је 300 метара. Ново оружје је било стабилније и прецизније од конкуренције, али постојале су и извесне нијансе.
СКС је имао одређене недостатке у односу на АК-47. То је пре свега магацин са 10 метака. Муниција се убацује у магацин или ручно или помоћу шаржера. Ни једно ни друго није задовољавало потребе оружја новог доба.
„СКС има више делова који штрче тако да прљавштина лакше доспева у пушку и изазива кварове. Поред тога, 10 метака у магацину може бити довољно за лов али не и за непријатеље који користе аутоматско оружје и убијају вас са дистанце од 100-200 метара“, нагласио је Козјуљин.
Треба истаћи да је АК-47 користио исту муницију али је имао озбиљну предност у односу на СКС, а то је магацин са 30 метака који може да се скида.
Staff Sgt. Levi Riendeau/U.S. Air Force
„Захваљујући томе овај модел је био много моћнији од СКС и поред низа недостатака који су примећени током војног тестирања крајем 1940-их“, рекао је за портал Russia Beyond Владимир Онокој, руководилац Одељења за војнотехничку сарадњу концерна „Калашњиков“.
Калашњиков је био перспективан инжењер кога је војна команда веома ценила. Његове идеје о стварању модела који је еквивалентан немачком аутомату StG 44, тј. сличном аутомату совјетске производње, биле су добро прихваћене тако да му је дато време и довољно ресурса како би окончао рад на моделу АК-47 и направио од њега поуздано и ефикасно оружје какво данас познајемо.
„Кључни недостатак аутомата АК-47 била је велика непрецизност. Поред тога, он је у почетку био тежак и није био удобан за руковање јер је прављен на брзину одмах после Другог светског рата. Међутим, верзија која се појавила 1959. године није пружала више никакву шансу конкуренцији“, додао је Онокој.
Валериј Мељников / Sputnik
На крају је СКС прихваћен и примљен у арсенал руске армије, али је коришћен углавном у церемонијама Кремаљског пука, а такође у пограничним и резервним јединицама.
Па ипак, модел СКС је имао потенцијал за адаптацију, био је поуздано и моћно оружје које је стекло популарност у оружаним снагама у иностранству.
Будућност СКС
Будући да СКС није прихваћен за масовну примену у руској армији, руски војни врх је пристао да технологију његове производње подели са Кином.
Public domain
Поменути експерт истиче да је Кина направила милионе клонова овог карабина и дала им назив Type 56. Ово оружје је током 1950-их и 1960-их одговарало кинеској војној маоистичкој доктрини у којој су приоритет имале пушке, снајперски напади и заседе, а не директан оружани сукоб. Пушка је посебно била добра за кинеску армију јер је њеним војницима омогућавала да се крећу без већег терета са ограниченом количином муниције у џеповима.
„Пушка је идеална за партизанско ратовање. Прецизнија је од аутомата и јефтинија од снајперке. То оружје није захтевно, а поуздано је. Може да се користи у заседама чак и на мочварном и песковитом терену“, рекао је Онокој.
„Ову пушку често користе ловци у Русији и у САД, а може се видети и у рукама наоружаних формација у Сирији и у Ираку“, закључио је експерт.