Припадници артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства из састава Копнене војске реализовали су, на полигону „Пасуљанске ливаде“, бојево гађање циљева у ваздушном простору са средствима малог домета 9К32М „Стрела-2М“, преноси сајт Борбени Ефективи.
Циљ гађања је практична провера обучености за уништавање и неутралисање циљева у ваздуху из лаког преносног система за противваздухопловна дејства 9К32М „Стрела 2М“ (скр. у наставку текста ЛПРС).
Претходно су припадници артиљеријско-ракетних јединица за ПВД прошли свеобухватне индивидуалне припреме у матичним јединицама, и реализовали тренажна и контролно-тренажна гађања на војном аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић” у Батајници.
Реализација бојевих гађања циљева у ваздушном простору је завршни и најважнији сегмент обуке у јединицама за противваздухопловна дејства, а постигнути одлични и врлодобри резултати сведоче о оспособљености и високој мотивисаности људства за извршавање наменских задатака.
Иначе базична верзија ЛПРС „Стрела-2“ се састоји из ПА ракете 9М32 која је опремљена топлотном главом за самонавођење. Њен оперативни домет по даљини износи 3500 метара, док је по висини ова ракета могла да погоди циљ на 1500 метара. Десетак година након усвајања у оперативну употребу настаје и њена модификација 9К32М Стрела-2М, са значајно унапређеним техничко-тактичким могућностима целокупног система, а пре свега ракете. Модернизовани комплекс је могао да уништи циљ на даљини и до 4200 метара, а по висини до 2300 метара. Он је имао способност пресретања авиона који су летели знатно већом брзином него што је то био случај са базичном варијантом ЛПРС „Стрела-2“. Неколико година касније развијена је и „Стрела-3“ која је представљала нешто озбиљнију модернизацију претходног система, посебно што се тиче интеграције нове инфрацрвене главе за самонавођење која је била знатно отпорнија на ометање и лажне мамце. Међутим све савршенија заштита ваздухоплова је у великој мери смањила ефикасност ових ракета. Релативно мала снага бојеве главе такође није гарантовала да ће погођени циљ бити и уништен. Међутим, ЛПРС „Стрела-2М“ је и даље остала веома опасно ПА средство јер се масовно налазило у наоружању великог броја земаља. Једна од тих земаља је била и бивша Југославија.
Приликом НАТО агресије на СР Југославију, јединице Војске Југославије су користиле ЛПРС у борби против крстарећих ракета али и беспилотних летелица, и према различитим подацима имале сасвим солидне успехе. Самоп сазнање да Војска Србије поседује ЛПРС је код НАТО пилота створио такав страх, да они ни у једном моменту нису смели да се спусте на висину испод 5-6км. Из овог разлога НАТО је на све начине покушао да разоружа Војску Југославије касније Србије када су у питању ова средства. У том дугу посебно је индикативан податак да је 2004. године на полигону Никинци уништено чак 1200 ЛПРС „Стрела-2М“. Готово милион америчких долара је тадашњим властима донирала америчка амбасада у Београду, за ефикасан завршетак овог посла. Чину уништења ових ракета је лично присуствовао и тадашњи амерички амбасадор у тадашњој СЦГ Вилијам Монтгомери. Према информацијама српских медија претпоставке су да је у разним циклусима у периоду 2001-2010.година уништено готово 10 хиљада самонавођених ракета и око 400 лансера „Стрела-2М“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
