По чему је руско нуклеарно наоружање боље од америчког?

Јевгениј Одиноков/Sputnik
Током протекле деценије Русија је направила неколико крупних корака у развоју нуклеарног оружја и његових носача, тако да је у низу праваца престигла Америку.

РФ и САД имају количински паритет стратешког наоружања, с тим што то наоружање има различиту структуру. Америчко руководство је веома забринуто због тога што Вашингтон заостаје за Москвом у области стварања перспективних стратешких ракетних система. САД су у одређеном тренутку потцениле руски војни потенцијал и превише су се трошиле на оружане конфликте (пре свега у Авганистану и Ираку), на које је сваке године одлазило око 100 милијарди долара. После повлачења америчких трупа из Авганистана и знатне редукције њиховог броја у Ираку ситуација почиње да се мења. У одбрамбеном буџету САД за 2022. финансијску годину планирано је издвајање значајних новчаних средстава за развој новог, па и стратешког наоружања.

Нови руски пројекти

Руски стручњаци су направили стратешки ракетни систем РС-28 „Сармат“. Овај стационарни стратешки ракетни систем копненог базирања у подземним силосима са тешком интерконтиненталном балистичком ракетом на течно гориво долази на смену совјетском ракетном систему „Војвода“ који је још увек у арсеналу Стратешких ракетних трупа.

Лансирање тешке интерконтиненталне балистичке ракете „Сармат“ са космодрома Плесецк у Архангелској области.

Ракетни систем „Сармат“ је посебан по томе што може да нападне непријатељску територију суборбиталном путањом преко Земљиног Јужног пола. Ако се под циљем подразумевају САД, онда ће удар моћи да се изврши, рецимо, из правца Мексичког залива, где Американци немају постављене системе противракетне одбране (ПРО). Треба истаћи да ће први серијски примерци ракетног система „Сармат“ почети да пристижу 2022. године у дивизију Стратешких ракетних трупа која се налази у граду Ужуру, у Краснојарском крају. Тако ће практично бити искључен сваки покушај САД да пресретне интерконтиненталну балистичку ракету на најрањивијој активној деоници лета.

За морнаричке стратешке нуклеарне снаге Русије изузетно велики значај има развој океанског вишенаменског система „Посејдон“, заснованог на примени аутономних подводних апарата на нуклеарни погон. Време које ти апарати могу да проведу под водом практично је неограничено, и зато они могу да уништавају јуришне групе непријатељских бродова заједно са носачима авиона, и то у свим правцима, а такође објекте обалске инфраструктуре на интерконтиненталној дистанци. Брзина кретања таквог апарата на термонуклеарни погон често достиже 200 км/ч. У овом тренутку носач апарата поменутог типа је нуклеарна подморница за посебне намене К-329 „Белгород“.

За ваздухопловну компоненту Стратешких нуклеарних снага Русије развија се нисколетећа крстарећа ракета „Буревестник“ на нуклеарни погон коју радари тешко детектују. Она има практично неограничен долет. Она ће такође носити термонуклеарну бојеву главу. Њена брзина је мања од брзине звука, али ће зато ова крстарећа ракета моћи да заобилази подручја у којима би могли да је пресретну перспективни системи непријатељске ПРО и ПВО.

У свету не постоје пројекти који би били еквивалентни горенаведеном руском наоружању. У вези са тим су у САД оштрој критици изложени Пентагон и цела америчка администрација. Међутим, Америка неће моћи брзо да успостави равнотежу са Русијом у погледу нуклеарних снага, јер је за стварање сличних система поред значајних финансијских улагања потребно и доста времена.

Количински паритет

Поређење садашњег стања стратешких нуклеарних снага Русије и САД показује да је у целини испоштован количински паритет, што је одражено у продуженом Споразуму о смањењу арсенала стратешког наоружања (Нови СТАРТ) потписаном у Прагу 2010. године.

Вашингтон, међутим, највећу пажњу посвећује поморској компоненти стратешких нуклеарних снага будући да је у битној предности по броју ракетних подводних крстарица стратешке намене и броју балистичких ракета у њима. Конкретно, нуклеарна стратешка подморница са балистичким ракетама типа „Охајо“ има 24 балистичке ракете, док руска ракетна стратешка подморница „Бореј“ има 16 балистичких ракета. Москва се ослања на Стратешке ракетне трупе будући да има ракетне системе који се базирају како у укопаним силосима, тако и на покретним копненим лансерима. Ти копнени лансери постоје и у америчкој структури стратешких нуклеарних снага.

Стратешки бомбардер Boeing B-52H Ваздухопловних снага САД.

Руска страна приговара Сједињеним Америчким Државама због премашивања лимита инсталираних и неинсталираних стратешких носача који је дефинисан уговором. Министарство спољних послова Русије сматра да је за мај 2021. године тај лимит прекорачен, и да је изнад лимита 56 лансера балистичких ракета нукларних подморница „Трајдент-2“ и 41 тешки бомбардер В-52Н. Американци тврде да поменуто наоружање није више за борбену употребу.

Према званичним подацима, Стратешке нуклеарне снаге Русије имају 768 инсталираних и неинсталираних лансера интерконтиненталних балистичких ракета и балистичких ракета у подморницама и тешким (стратешким) бомбардерима, док САД имају 800 таквих лансера (што је лимит). Међутим, америчка статистика не рачуна горенаведено наоружање, што значи да су Американци могли прекорачити лимит и да имају 101 стратешки носач више него што би требало. Са друге стране, и РФ и САД испуњавају своје обавезе када је реч о инсталираним лансерима. Русија има 517 таквих носача, а САД 651 (према споразуму, тај број не сме бити већи од 700). Услови споразума се поштују и у погледу бојевих глава на инсталираним интерконтиненталним балистичким ракетама и балистичким ракетама (Русија има 1.456, а Америка 1.357 бојевих глава), с тим што се по правилу сваки тешки бомбардер рачуна као једна нуклеарна бојева глава (лимит је 1.550 нуклеарних бојевих глава на свакој страни).

Аутор је шеф одељења за евроазијску интеграцију и развој ШОС-а на Институту за проучавање Заједнице независних држава.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“