- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Портал 19FortyFive.com објавио је преглед најбољих руских тенкова. Аутор издања Калеб Ларсон подсећа да је Русија после распада Совјетског Савеза наследила озбиљан и веома разноврстан „тенковски парк“. У совјетској тенковској индустрији цењена је једноставност израде која доприноси масовнијој производњи, а такође једноставност у експлоатацији. Поред тога, руски тенкови су карактеристични и по томе што су компактни и нису тешки.
Т-34
Алексеј Даничев/Sputnik
Култни тенк Т-34 се појавио 1940. године. Оклоп у предњем делу корпуса је дебео 45-47 мм, а стрми угао нагиба је смањивао ефикасност немачких противтенковских оруђа, нарочито немачког модела Pak 36 калибра 37 мм, за чије пројектиле се прича да су се одбијали када ударе у Т-34.
Рани серијски модели су били тешки 26 тона, што није много, и имали су шире гусенице, а самим тим и бољу проходност.
Први модели Т-34 имали су топ калибра 76,2 мм који је на почетку рата био ефикасан против немачке оклопне технике. Крајем рата се указала потреба за монтирањем модернизованог топа калибра 85 мм.
Т-34 је имао и недостатке. Често је корпус прављен од неколико врста челика који није увек био прописно прекаљен. Због тога је оклоп био сувише крхак. Гусенице су се често ломиле, а било је проблема и са куполом због неквалитетних погонских делова.
T-54/55
Извор: ИТАР-ТАСС
Тенкови породице Т-54 конструисани су после Другог светског рата са циљем да се отклоне недостаци позног Т-34, а то је недовољно моћан топ калибра 85 мм и танак оклоп. Споља су Т-54 и Т-55 веома слични.
Механички гледано, Т-54/55 није био компликован и релативно лако се њиме руковало. Имао је веома компактну конструкцију са добрим односом снаге и тежине, а гусенице су му биле широке тако да је био веома покретљив. Са друге стране, ниска силуета тенка је подразумевала мање комфора за совјетске тенковске посаде. Т-54/55 је имао топ са ожлебљеном цеви калибра 100 мм који је био савремено оружје када се појавио, али по данашњим мерилима није довољно моћан.
Тенкови породице Т-54/55 у великом броју су прављени за извоз у земље Варшавског пакта, Блиског истока и целе Азије, а такође у многе афричке земље. Релативна једноставност ових тенкова је омогућила њихову постепену модернизацију ојачавањем оклопа и додавањем моћнијих основних оруђа и модернизованих мотора. То је знатно продужило њихов радни век. Тенкови породице Т-54/55 примењени су у многим савременим конфликтима и ратовима, на пример, у Сирији, Либији, Јемену и Ираку. Зато се може рећи да они спадају међу тенкове који су најпрекаљенији у борбама.
Породица Т-90
TASS
Т-90 је пројекат из доба касног Совјтског Савеза чији је циљ био да замени застареле тенкове породице Т-64, Т-72 и Т-80. Т-90 помало подсећа на Франкештајна, а у суштини је то веома модернизован корпус тенка Т-72 са побољшаним оклопом и куполом тенка Т-80 и истим основним топом глатке цеви и калибра 125 мм. Он има систем динамичке заштите и тежак је 50 тона, што није претерано. И поред недостатака везаних за погон Т-90 и његове варијанте имају боље карактеристике од америчког М1, нарочито са потенцијално бољим оклопом.
Т-95
Ово је можда и најубојитији тенк у Русији. Он заправо постоји само у једном примерку који је његов прототип. Пројектовање модела Т-95 је почело 1988. године са циљем да се надмаше основни тенкови НАТО-а како по оклопу тако и по ватреној моћи. Основно оруђе морало је да буде масивно и да има калибар 152 мм. Могло је да испаљује артиљеријске пројектиле, чиме је омогућено коришћење ширег асортимана и теоријски је обезбеђена могућност отварања паљбе изван поља директне видљивости. Купола Т-95 је нарушила традиционалну совјетску доктрину јер је била необично висока. То је омогућило да се повећа висина и угао нагиба оруђа, што је било неопходно за гађање артиљеријским пројектилима. Поред тога, тенк је био опремљен системом активне заштите. Па ипак, није пуштен у серијску производњу.
Т-14 „Армата“
Shutterstock
Тенк Т-14 „Армата“ главни је руски борбени тенк нове генерације. И поред тога што није тестирана у ратним условима, платформа Т-14 има неколико иновативних конструктивних решења захваљујући којима је овај тенк потенцијално најубојитији на свету.
У складу са традиционалном совјетском конструкцијом, Т-14 је веома лак за основни борбени тенк. Наиме, тежак је само 48 тона (поједине варијанте тенка М1Abrams тешке су преко 69 тона). Може се рећи да је овај тенк и веома компактан, с обзиром да има куполу без посаде и да посаду чине само 3 човека.
У обичним условима експлоатације моћни дизел мотор од 1.500 кс обезбеђује тенку Т-14 невероватан однос снаге и тежине, а то је 31 кс по једној тони (ради поређења, однос снаге и тежине код М1 је 23-27 кс по тони у зависности од варијанте). Због тога Т-14 има велике маневарске могућности. Сад руге стране, толико повећана снага знатно скраћује радни век мотора.
Т-14 има три нивоа заштите. Посада се налази у оклопљеној капсули. Купола и корпус тенка су покривени динамичком заштитом „Малахит“ која је специјално направљена да смањи ефекат противоклопних пројектила.
И најзад, Т-14 има систем активне заштите „Афганит“ који користи доплер радар са активном фазираном антенском решетком (АФАР) за откривање и пресретање пројектила и ракета.