Како би данас изгледали хоризонтални небодери Лисицког? (ФОТО)

Эскиз Эљ Лисицког / tehne.com
Небеске пегле или Wolkenbugel – тако се назива осам хоризонталних небодера Ел Лисицког који је требало да буду подигнути 20-их година на најбољим локацијама у Москви.

Док је Казимир Маљевич направио радикални корак у апстракцију и развио нови облик сликарства – супрематизам, његов саборац Ел Лисицки развио је идеје авангарде у другој, тродимензионалној равни. Он је увео супрематизам у архитектуру.

Совјетски инжењер, архитекта и сликар Ел Лисицки био је познатији у иностранству, него у својој земљи. Његове колеге и пријатељи били су Ле Корбизје, Фурнан Леже, Мен Реј, Ласло Мохољи Нађ и други уметници који су владали међународном уметничком сценом. Овај страсни присталица супрематизма значајно је утицао на оснивача баухауса и на конструктивизам широм Европе, где се Лисицки школовао и дуго живео.

У Русију се вратио кад је почео Први светски рат. Од тог тренутка све своје стваралаштво је преусмерио на „руски материјал“. 1924. године изнео је грандиозни план: да се у Москви сагради осам једнаких зграда, први совјетски небодери. Грандиозност је била у томе што требало да се ови небодери пружају у ширину, а не у висину.

То је права архитектура будућности, сматрао је Лисицки.

Ако нема места  

По начину размишљања Лисицки је био прави футуриста. Стално је имао иновативне идеје за све сфере живота. Он је, на пример, предвидео спајање града са сеоским имањима и појаву алтернативних извора енергије.

Или, сматрао је да појам индивидуалне куће припада прошлости. На његово место долази аутономни мобилни објекат (нешто као велики број комуна за заједничко коришћење широм града; свако може да живи у њима и мења место становања у зависности од околности).

Пројекат хоризонталних небодера био је један од таквих „пројеката за будућност“. Сам концепт „класичних“ америчких небодера изазивао је негодовање Лисицког: „Тај тип архитектуре развијао се потпуно архаично, без икакве бриге о организацији града као целине. Једина његова брига било је како бити већи и раскошнији од суседа“, записао је 1926. у часопису „Известија Аснова“ који је објављивало удружење совјетских  архитеката-рационалиста (био је то први и једини број часописа).

Он је такође описао суштину свог пројекта. Лисицки је желео да оствари идеју града на два нивоа: када се помоћу вертикалних носача подиже зграда са минималном површином градње и тако не нарушава животна средина.

„Ако на одређеном плацу нема места за хоризонталну изградњу, ми потребну површину подижемо на носаче. Циљ је добијање максималне корисне површине уз минимални ослонац“, писао је он.

Осам грађевина од стакла и бетона на кружном низу булевара у Москви било је намењено за совјетска министарства и институције. Архитекта је предлагао да се небодер подигне на висину од 50 метара изнад земље. Било је предвиђено да се у носачима налазе лифтови и степениште, којима бисте могли да се спустили право на станицу метроа или на станицу градског саобраћаја на земљи.

Небодери нису саграђени, иако су били врло иновативни. „Наша грешка је била у томе“ – присећао се Лисицки - „што смо одмах хтели да проникнемо у технику која још не постоји, хтео сам да направим архитектуру која се одвојила од темеља и лебди у ваздуху, савлађујући гравитацију.“ Другим речима, идеја је била испред свог времена.

Међу другим архитектонским пројектима Лисицког били су текстилни комбинат, јахтинг клуб, кућа-комуна, издавачка кућа „Правда“, а једини остварен пројекат била је штампарија „Огоњок“ у 1. Самотечном сокаку у Москви.

Оснивач студија @ANOVISATE илустратор Константин Анохин проучио је нацрте архитекте и показао како би ове авангардне грађевине изгледале данас на местима где је Лисицки планирао да буду саграђене...

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“