Јединице Спецназа поседују све моделе савременог стрељачког оружја и тактичких додатака који су доступни на тржишту. Већином те моделе стављају на располагање власти земаља у којима је оружје произведено, а понешто од тога официри купују трошећи личну уштеђевину и/или средства добијена од спонзора.
Питали смо руског инструктора за специјалне операције да нам открије које оружје произведено у НАТО-у они добијају из иностранства за потребе контратерористичких операција.
Ево шта нам је он рекао.
Најважније питање везано за пиштоље је њихова издржљивост. Или, једноставније речено, колико пута пиштољ може да опали пре него што се нешто у њему поквари. Аустријски Glock се често користи у нашим јединицама јер је најпоузданији и најдоступнији на тржишту.
На пример, стандарни пиштољ Макарова или Јаригина кошта око 300 долара и има 4.500 гарантованих опаљења. Ради поређења Glock 17 кошта око 2.000 америчких долара (четири пута скупље него у САД и Европи због такси и пореза које морају да плате власници оружја у Русији да би увезли Glock 17) и има 300.000 гарантованих опаљења.
Разлика између ових пиштоља је незамислива.
Једном приликом сам питао руководиоце војне фабрике зашто праве пиштољ који може да издржи само две недеље вежбовног гађања? Они су ми рекли да су истраживања Другог светског рата показала да просечан војник живи 2-3 месеца на фронту, а током тог периода не може да направи више од 4.500 опаљења.
Одговорио сам им да је рат завршен пре 70 година и да би нашим специјалним јединицама требало оружје које направи најмање 100.000 опаљења пре него што се поквари. На то су ми они посаветовали да мање пуцам!
После тога смо прекинули све преговоре са том компанијом и одлучили да потрошимо новац на куповину аустријских „Глокова“ за наше јединице у иностранству.
Пиштољи су у Русији деценијама били проблем. Током протеклих година Концерн „Калашњиков“ је направио нови пиштољ МПЛ (Модуларни пиштољ Лебедева) који би требало да задовољи потребе јединица Спецназа. Ми планирамо да купимо прву партију ради тестирања. Ако се ти пиштољи допадну нашим момцима користићемо их напоредо са „Глоковима“.
У нашим операцијама већином користимо аутомате Калашњиков јер су они поуздани, а последњих година су постали и прилично ергономични.
Па ипак, поједини наши момци имају неколико карабина направљених на бази AR-15 за различите операције. Посебно им се допада MR308 који је направљен у Немачкој.
Он је веома прецизан и има бољу механику од свих других аутомата. MR308 је идеалан за погађање циљева са дистанце до 600 метара. То оружје је као хируршки скалпел и погодно је само у посебним околностима.
Са друге стране АК је најбоље могуће оружје за просечног војника – неуништиво је и није тешко за руковање.
Mannlicher је међу снајперским пушкама исто што и АК међу аутоматима. Ово оружје је поуздано и јефтино. Има просечне карактеристике у поређењу са другим страним снајперкама али су те карактеристике боље од оних које имају снајперке произведене у Русији 1990-их и почетком 2000-их.
Наше јединице имају снајперске пушке Mannlicher калибра .308 Win. Свака пушка је коштала око 5.000 евра. Оне нису толико „фенси“ као снајперке од 500.000 евра, али без проблема са три узастопна метка погађају циљ 20-30 цм (просечна величина људске главе) са дистанце од 300 метара.
Током протеклих година руски приватни произвођачи оружја избацили су неколико изванредних снајперки ДВЛ-10М3, ТСВЛ-8, ОРСИС Т-5000 и др. Ово оружје су набавиле снаге Федералне службе безбедности (ФСБ) које обезбеђују руске политичаре и високе званичнике, укључујући и руског председника Владимира Путина.
Овде сазнајте како снајперисти користе своје оружје у обезбеђењу председника Русије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
