У чему је разлика између GPS-а и његовог главног ривала ГЛОНАСС-а?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

ГЛОНАСС, руски пандан америчком Глобалном позиционом систему (GPS), почео је да се развија 70-их као алтернативни сателитски навигациони и позициони систем, али је популарност стекао тек 2000-их.

Свемирска трка у доба хладног рата  

Совјетски научници почели су 50-их година да проучавају теоретску могућност коришћења сателита за успостављање независног навигационог система. Било је то отприлике у исто време када је совјетски космички програм успешено лансирао први вештачки сателит Спутњик 1, што се догодило 4. октобра 1957. године. 

Пионирски теоретски рад је, међутим, споро напредовао због недостатка финансирања. Али хладни рат је све то убрзо променио.

Почетком 60-их совјетско руководство је сазнало да њихов главни идеолошки противник, Америка,  од 50-их година ради на свом сателитском навигационом систему и да је тај рад коначно донео резултате. Такозвани Транзитни систем направљен за праћење америчких ракетних подморница ступио је у службу америчке морнарице 1964. године. Наравно, Совјетски Савез је морао да надокнади пропуштено. Исте године совјетско руководство је наредило да се обнове и интензивирају истраживања у сфери сателитске навигације.

1976. године овај систем, који су Совјети назвали „Циклон“, почео је да се користи у војсци. Чинило га је шест свемирских апарата у поларним орбитама на висини од 1.000 километара.

Затим је било потребно драстично унапредити прецизност новог система Циклон, јер је грешка у идентификовању локација објеката достизала 80-100 метара, што је било превише према савременим војним стандардима.

24 сателита

Отада су совјетски и касније руски научници наставили даље да развијају основна достигнућа креатора Циклона.

Пројекат је интензивиран 2001. године када је руска власт усвојила федерални програм под називом Глобални навигациони систем и успоставила акциони план за развој руског сателитског навигационог система који је постао познат као ГЛОНАСС.

Руски систем чине 24 свемирске летелице које се крећу у три орбите од којих свака има по осам уређаја. За разлику од тога, амерички глобални позициони систем користи исти број сателита, али их различито распоређује у простору. 24 космичка брода GPS-а крећу се у шест орбиталних равни са четири сателита у свакој. Разлика у распореду сателита утиче на искуство корисника. 

GPS у односу на ГЛОНАСС  

Мада су оба система врло прецизна, GPS мало превазилази ГЛОНАСС како у прецизности, тако и у територији коју покрива. Када се одвојено користе, долази до мале грешке у позиционирању објекта. У случају ГЛОНАСС-а грешка је за један или два метра већа него код GPS-а. Осим тога, GPS има глобалну покривеност док ГЛОНАСС губи сигнал у удаљеним деловима света.

Ипак, ГЛОНАСС је бољи од GPS-а када се ради о позиционирању објеката на северу, посебно у области иза поларника. С обзиром да руски сателити не резонирају са окретањем Земље (за разлику од сателита GPS-а) није им потребна додатна корекција. У пракси то значи већу поузданост система на местима где је то Русији највише потребно: на Арктику где функционише Северна флота.

Самим тим, док је GPS генерално прецизнији и заступљенији, корисници у северним деловима скандинавских земаља и Русије често сматрају да им је ГЛОНАСС поузданији.

С обзиром на окончање хладног рата, данас се оба система користе као комплементарни, а не као конкурентни. Већина уређаја на тришту (укључујући ајфоне и паметне сатове) омогућавају истовремено коришћење система GPS и ГЛОНАСС, чиме се драстично повећава тачност позиционирања и покривеност.