Руски научници мајмуну уградили имплант који омогућава вид без очију

пресс-служба "Сенсор-Тех"
За неколико година овај изум ће омогућити да се слепим људима старости од 24 до 65 година врати вид. Све то ће платити држава. 

Крајем јануара неурохирурзи и лекари Научноистраживачког института за медицинску приматологију уградили су у мозак павијана неуроимплант који враћа вид. Апарат се назива ELVIS (о њему смо већ писали). Направљен је како би вратио вид слепима старости од 24 до 65 година. Притом се апарат може користити како код људи који су изгубили вид због неких околности тако и слепима од рођења (човек ипак мора бити одрастао са формираним мозгом).  

Делимичан повратак вида постиже се уградњом неуроимпланта који кори великог мозга преноси контуре околног света са камере причвршћене на главу човека (или, у нашем случају, павијана). Камера је постављена на обруч који се дању може ставити на главу, а ноћу пред спавање скинути. У апарату се налази предајник који очитава слику и преноси је путем бежичне мреже неуроимпланту у мозгу. 

У току су претклиничка испитивања уређаја на животињама. Научници су електронику уградили у мозак мајмуна и после зарастања ће почети испитивања. „Планирали смо око 10 тестова. Све почиње од утврђивања облика геометријских фигура. Током теста мајмун ће имати задатак да помоћу новог вида предмете (троугао, лопту, коцку) убаци у одговарајуће отворе. То је само први тест који ће нам показати како се неуроимплант адаптирао на мозак мајмуна“, рекао је Денис Кулешов, директор лабораторије Sensor Tech.   

Примати су изабрани за тестирање, јер, према речима научника, по структури њихов мозак подсећа на људски и најпогоднији је за овакво испитивање. 

„Нисмо ослепели животињу нити јој причинили неку трауму. Дали смо јој други компјутерски вид, који можемо даљински да укључимо и да јој у потпуном мраку омогућимо да види обрисе премета“, истакао је Кулешов. 

Како изгледа „компјутерски“ вид

Компјутерски вид се радикално разликује од онога на шта смо навикли у свакодневном животу. Човек помоћу правог вида може да разликује боје и детаље на предметима, док имплант (у овој фази технолошког развоја) омогућава да се кори великог мозга преносе само контуре предмета. 

„Околина изгледа као да је исцртана црним маркером. Видећете контуре предмета без детаља. Једноставније говорећи, видећете пред собом човека, али не и ко је то“, објаснио је Кулешов. 

Према његовим речима, „контуре“ ће слепима омогућити да се крећу слободно улицом и да користе јавни саобраћај без помоћи паса или рођака. Проблем „детаља“ компанија планира да решава помоћу вештачке интелигенције. 

„Додаћемо гласног асистента који ће вам рећи да ли је пред вама Јелена или Михаил. У чипу ће се налазити база података о вашим рођацима и познаницима, помоћу које ће компјутер моћи да препозна ко се налази пред вама“, додао је инжењер. 

Када ће се појавити на тржишту и колико кошта

Испитивање на добровољцима почеће 2024. године. Након завршетка тестова и сертификације ELVIS ће се појавити на руском и страном тржишту. 

Комплетан клинички циклус (апарат, операција, рехабилитација, болничка нега) коштаће пет милиона рубаља (око 70.000 долара). На свету постоје пандани руског уређаја, али њихова примена је за пацијента знатно скупља. 

„У Русији ће заинтересовани моћи да се пријаве да им држава плати операцију. У иностранству операција ће се плаћати“, рекао је Кулешов. 

Операцији може да се подвргне свако ко то буде желео како у Русији, тако и у иностранству. Технологија лабораторије Sensor Tech биће доступна у медицинским установама крајем 20-их - почетком 30-их година. 

Више података о новом апарату и о томе по чему се он разликује од европских и америчких апарата исте намене можете сазнати овде. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“