Руски програмер уградио у Терминатора симулацију свести свога покојног деде

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У обичној соби обичног стана у Русији седи високи тамнокоси мушкарац, а преко пута робот „Терминатор“ Џон Хенри, модел Т-800.

– Деко, какав си са здрављем? – забринуто пита човек робота.

– Већ је прилично лоше – одговара робот гласом човека у годинама.

– А како си иначе?

– А старца шта... Стараца има, старац јесте“.

– Схваташ ли да си умро?

– Знам... То није добро, наравно, али шта да се ради.

Лична архива Александра Осиповича

Тако изгледа разговор Александра Осиповича, 38-годишњег програмера из града Кунгур у Пермском крају, са „копијом“ свога деде Николаја Осиповича који се упокојио 2019. године у својој 93. години. Александар је направио „симулацију свести“ свога деде и уградио је у робота који личи на Терминатора из америчког филма. Програмер је сам осмислио робота и одштампао га на 3D принтеру.

Лична архива Александра Осиповича

Покојни Николај Осипович је био конструктор у локалној фабрици која прави моторе и војну технику. Добитник је Лењинове награде СССР-а за научнотехничке пројекте у области система навођења.

„Мој деда је био добар човек. Најјача његова фраза је ’Будућност се не може предвидети, али се може изумети’. Ја то никада нећу заборавити“, прича програмер.

Лична архива Александра Осиповича

Александар је почео да прави робота још док је деда био жив. Од детињства је волео филм „Терминатор“ Џејмса Камерона, а затим је из интервјуа са творцима филма сазнао да се по цртежима ендоскелета може направити прави робот. Дедина идеја је била да се у робота убаце претходно снимљене фразе.

„Програм за Терминатора сам почео да пишем још као дете. Имао сам два Терминатора. Први је изгорео у пожару 2017. године, а другог сам правио годину дана уз помоћ људи који су ми слали новац за тај подухват. Ово још није коначан резултат, али на садашњи изглед Терминатора сам потрошио десет година живота“, објашњава Осипович.

Лична архива Александра Осиповича

Да би створио симулацију дедине свести Александар је дигитализовао око седам сати видео-снимака са дединим учешћем и убацио их у меморију робота.

„Неуронска мрежа у роботу препознаје фразе које изговара човек, свакој речи додељује текстуални маркер а затим бира узвратне фразе у зависности од резултата који избаци база података. Ако нема довољно речи за одговор на моје питање, програм од њих прави нову реченицу, коју деда није изговорио“, објашњава програмер.

Ако база речи није довољна за одговор, робот одговара: „Ја ништа не знам, имам мање информација него ви“.

Лична архива Александра Осиповича

Гласом Александровог деде робот одговара на скоро свако питање које му се постави, а поред тога препознаје предмете, лица, пол и узраст саговорника. Програмер је снадбео робота и склоповима који покрећу Терминаторово тело. Џон Хенри може да игра шах, да одговара на питања електронском поштом, да разговара телефоном, па чак и да шије на шиваћој машини и да пуца из пиштоља.

Александар и даље усавршава свог Терминатора и нада се да ће његов пројекат у будућности помоћи људима да поднесу губитак вољене особе.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!