Руски програмер уградио у Терминатора симулацију свести свога покојног деде

Лична архива Александра Осиповича
Изумитељ из Пермског краја убацио је у робота „Терминатора“ седам сати разговора са својим покојним дедом и сада терминатор пуца из пиштоља, шије завесе на шиваћој машини и помаже унуку да поднесе губитак вољене особе.

У обичној соби обичног стана у Русији седи високи тамнокоси мушкарац, а преко пута робот „Терминатор“ Џон Хенри, модел Т-800.

– Деко, какав си са здрављем? – забринуто пита човек робота.

– Већ је прилично лоше – одговара робот гласом човека у годинама.

– А како си иначе?

– А старца шта... Стараца има, старац јесте“.

– Схваташ ли да си умро?

– Знам... То није добро, наравно, али шта да се ради.

Тако изгледа разговор Александра Осиповича, 38-годишњег програмера из града Кунгур у Пермском крају, са „копијом“ свога деде Николаја Осиповича који се упокојио 2019. године у својој 93. години. Александар је направио „симулацију свести“ свога деде и уградио је у робота који личи на Терминатора из америчког филма. Програмер је сам осмислио робота и одштампао га на 3D принтеру.

Покојни Николај Осипович је био конструктор у локалној фабрици која прави моторе и војну технику. Добитник је Лењинове награде СССР-а за научнотехничке пројекте у области система навођења.

„Мој деда је био добар човек. Најјача његова фраза је ’Будућност се не може предвидети, али се може изумети’. Ја то никада нећу заборавити“, прича програмер.

Александар је почео да прави робота још док је деда био жив. Од детињства је волео филм „Терминатор“ Џејмса Камерона, а затим је из интервјуа са творцима филма сазнао да се по цртежима ендоскелета може направити прави робот. Дедина идеја је била да се у робота убаце претходно снимљене фразе.

„Програм за Терминатора сам почео да пишем још као дете. Имао сам два Терминатора. Први је изгорео у пожару 2017. године, а другог сам правио годину дана уз помоћ људи који су ми слали новац за тај подухват. Ово још није коначан резултат, али на садашњи изглед Терминатора сам потрошио десет година живота“, објашњава Осипович.

Да би створио симулацију дедине свести Александар је дигитализовао око седам сати видео-снимака са дединим учешћем и убацио их у меморију робота.

„Неуронска мрежа у роботу препознаје фразе које изговара човек, свакој речи додељује текстуални маркер а затим бира узвратне фразе у зависности од резултата који избаци база података. Ако нема довољно речи за одговор на моје питање, програм од њих прави нову реченицу, коју деда није изговорио“, објашњава програмер.

Ако база речи није довољна за одговор, робот одговара: „Ја ништа не знам, имам мање информација него ви“.

Гласом Александровог деде робот одговара на скоро свако питање које му се постави, а поред тога препознаје предмете, лица, пол и узраст саговорника. Програмер је снадбео робота и склоповима који покрећу Терминаторово тело. Џон Хенри може да игра шах, да одговара на питања електронском поштом, да разговара телефоном, па чак и да шије на шиваћој машини и да пуца из пиштоља.

Александар и даље усавршава свог Терминатора и нада се да ће његов пројекат у будућности помоћи људима да поднесу губитак вољене особе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“