Суперсонични ловац-пресретач МиГ-31, је за сада једина доступна платформа која може да одговори сложеним техничко-тактичким захтевима који су основни предуслов да би ракетни систем „Кинжал“ уопште функционисао. Интеграција перспективног наоружања повећаних експлоатационих захтева је условљавала и обимну модернизацију саме летеће платформе. Обимна модернизација која је изведена на овом авиону, као и карактеристике самог оружја, условили су и измену тактичких начела употребе овог авиона, која је морала да се додатно обави кроз допунску преобуку пилота.
Да би стандардни борбени авион за класична ловачко-пресретачка дејства могао да употребљава ракету која на својој путању може да оствари брзинске карактеристике 10+ маха на њему су морали да се одраде капитална унапређења. Имлементација новог нападно-навигационог система условила је да се ова верзија авиона „преквалификује“ из ловца-пресретача у ударну ваздухопловну летелицу. Са ове верзије је уклоњен стандардни радар. Увећан је капацитет резервоара са горивом, чиме је повећан оперативни долет ових летелица, тј. зоне активног борбеног патролирања. Урађена је и реконфигурација у управљачком делу кокпита авиона и показивачима екрана, ради интеграције нових параметара који су везани за ракету „Кинжал“. Такође, темељно је модернизован и блок апаратуре за везу.Габарити саме ракете, као што су њена дужина и тежина, условили су да се помери тежишна тачка масе авиона, што је довело до тога да се МиГ-31К у лету понаша доста другачије у односу на ловачку верзију овог авиона. Из овог прилично незгодног проблема се изашло на тај начин, тако што је извршена квалитетна преобука летачког особља које ће искључиво управљати верзијом авиона МиГ-31К, са акцентом на максимално ефикасну употребу ваздухоплова у свим фазама лета, посебно када је на подтрупни носач монтирана ракета.
У техничкој фази лета ракете, ваздухопловна платформа (у овом случају МиГ-31К) има улогу њеног „првог степена“, који је непосредно одговоран за лансирање и убрзање ракете. Укратко, наког пријема команде за дејство, пилот у авиону МиГ-31К започиње фазу енергичног пропињања уколико нема довољну висину, са моторима који се налазе у режиму допунског сагоревања. Када летелица достигне високе параметре брзине и висине, тек онда врши лансирање ракете. Када се лансирање изведе под овим условима, оно омогућава да се за неколико пута повећа оперативни домет ракете, као и њена брзина лета која премашује 10 маха.
Ваздухопловни ракетни систем „Кинжал“ је способан да уништи све површинске бродове потенцијалног непријатеља као што су носачи авиона, ракетне крстарице, разарачи итд. Бојева глава ове ракете је преузета са аеробалистичке ракете класе земља-земља типа Искандер. Сама ракета је способна да током свог лета изводи сложене маневре, и да са великом прецизности погоди циљеве на даљинама и до 2000 километара.
Што се тиче саме летелице МиГ-31 постоји још једна класична ловачко-пресретачка модификација која носи ознаку МиГ-31БМ. Она је у последње време добила нове ракете класе ваздух-ваздух, које имају споособност борбе са беспилотним летелицама икрстарећим ракетама условног непријатеља.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
