- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Крајем 2000-их коначно је дефинисан основни правац реформи руске војске која је раније представљала смањену верзију Оружаних снага Совјетског Савеза. За ову су били карактеристични не само масовни случајеви непрописних односа међу војницима у виду експлоатације и злостављања нижих по чину, него и акценат на обавезном служењу војног рока и прелазак економије на „војни погонˮ уочи могућег рата против САД и њихових бројних савезника. Фактички војска је припремана да понови борбена дејства из Другог светског рата, што више није одговарало условима новог времена и савременим методама ратовања.
Каква реформа је била потребна
Озбиљне промене захватиле су систем попуњавања редова Оружаних снага Русије. Политичко руководство земље задржало је обавезно служење војног рока, али рок је скраћен на годину дана. Значајно је смањен и број младића који су позивани у војску. Тако је, према Указу председника РФ на јесен 2021. године на служење војног рока позвано 127.500 војника, што значи да се годишње ради о око 250.000 позиваних војника. Ако пођемо од укупног броја војника у саставу руске војске, што је 900.000, удео војника на обавезном служењу војног рока је око 28%.
То је омогућило формирање војних јединица сталне борбене готовости, које су у стању да у сваком тренутку решавају борбене задатке. Притом је задржан значајан мобилизациони потенцијал руске војске. Основна разлика између јединица сталне борбене готовости и осталих јединица руске војске је у томе што у њима служе само професионални војници. То искључује потребу да се двапут годишње стално обучавају нови регрути.
Сергеј Маљгавко/ТАСС
Наравно, и у совјетско доба фактички су константно биле у стању борбене готовости Ракетне снаге стратешке намене, у којима је био релативно мали део војника на служењу војног рока. Мали број војника на служењу војног рока налазио се и међу јединицама противваздушне и противракетне одбране на борбеном дежурству. Али то се никад раније није односило на копнене снаге, које је у време СССР-а требало да буду попуњене војницима на служењу војног рока. Осим тога, постојале су и јединице које нису биле комплетно попуњене и које нису могле да обављају борбене задатке у време мира.
Каква је нова војна опрема војсци била потребна
Ништа мање значајна била је техничка модернизација руске војске. Оружани конфликти с почетка 2000-их су показали да руска војска по својој опреми све више заостаје не само за најнапреднијим армијама (пре свега, за САД), него чак и за партнерима на постсовјетском простору, као што је Грузија. То се односило како на борбене, тако и помоћне системе (на пример, телекомуникациони, извиђачки и системи за навођење). Војска је и даље поседовала велики део совјетског наоружања, чији је рок коришћења био преко 20 година.
Мере које је усвојило руско руководство омогућиле су да 2014-2015. године буде створена суштински нова армија, која је била у стању да ратује у режиму реалног времена. У том циљу су креирани моћни канали сателитске везе са великим капацитетом. Системи копненог, морског, ваздушног и космичког извиђања почели су одмах да преносе информације преко канала за борбену команду. Између осталог, то је омогућило да се различитим врстама офанзивних система у оперативном режиму издају подаци у циљевима.
У војску су коначно стигли савремени артиљеријски системи, оклопна техника и ратна авијација. Копнене снаге су почеле масовно да добијају борбене тенкове Т-80 са системима активне заштите, борбена возила пешадије БМП-3 и оклопне транспортере БТР-80, оклопна возила ГАЗ-2330 „Тигарˮ, оперативно-тактички ракетни систем „Искандерˮ, а касније и артиљеријски систем на бази тенка Т-90 2С35 „Коалиција-СВˮ калибра 152 милиметра. Истовремено у току је био процес модернизације совјетског наоружања, што је не само продужило рок њихове употребе, него и оружју дало нови квалитет, укључујући способност вођења оружане борбе у реалном режиму времена.
Велики технолошки напредак било је пројектовање система за електронско ратовање базираних на копну и у ваздуху, крстарећих ракета морског базирања „Калибарˮ, ракетних система са хиперсоничним бојевим главама (стратешки „Авангардˮ, „Кинжалˮ ваздушног базирања, и „Цирконˮ морског базирања). На најбољем светском нивоу налазе се руски вишенаменски ловци Су-35 и ловци-бомбардери Су-34. Постепено Русија се враћа на водеће позиције и у производњи беспилотних летелица.
Одлуке које су раније донете у сфери људства у саставу војске и техничке модернизације потврдиле су своју ефикасност у Сирији. Почев од јесени 2015. године Русија је у реалним условима испробала како најновије моделе наоружања, тако и сарадњу батаљонских тактичких група на бојном пољу. Ништа мање значајно било је и искуство примене различитих роботизованих система у Сирији, укључујући офанзивне роботизоване системе.
На тај начин је Русија за последњих 15 година успела да створи савремену војску. И на то треба да рачунају њени потенцијални непријатељи.
Аутор текста је шеф одељења за евроазијску интеграцију и развој Шангајске организације за сарадњу Института земаља ЗНД, кандидат техничких наука.