ТОП 3 грађевинске дизалице произведене у СССР-у

Три године након завршетка Другог светског рата СССР је направио највећу фабрику у којој је покренута масовна производња грађевинских дизалица са циљем да се започне обнова земље након катастрофе коју је претрпела. Тада је то било монополистичко предузеће покренуто за производњу грађевинских јединица које је земља изгубила током рата.

Драги читаоци,
да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Ове машине су опоравиле Совјетски Савез након најразорнијег рата у историји.

К-51

Ово је био први грађевински кран произведен после Другог светског рата. Главна разлика између њега и његових претходника били су његови технички капацитети. К-51 је могао да носи двоструко већи терет (5 тона) од свих машина које су се користиле у СССР-у пре њега. 

Заснован је на шасији дизел камиона ЯАЗ-200. Биo је то кран на механички погон са стандардном дужином крака од нешто више од 7 метара. 

За разлику од предратних модела, крак је био раван. Машина је била толико успешна да је дуго времена била најпопуларнија дизалица у СССР-у, а 1957. је чак почела да се испоручује у Кину.

Серија К-61

1960. године СССР је створио серију још моћнијих и технолошки напреднијих грађевинских дизалица. Од претходних машина су се разликовале по новим карактеристикама које су их одликовале. То су била прва возила у земљи са ручним управљањем (К-61), пнеуматским механизмима (К-64) и дизел-електричним кранским моторима (К-67). 

Захваљујући томе, добиле су још већу носивост од 7,5 тона. 

Машине су постигле толики успех да је војна команда одлучила да почне да их користи у свом раду и усвојила их за инжињеријске јединице. 

Ова сарадња се претворила у стварање новог модела који ће се касније користити за ношење и постављање интерконтиненталних балистичких пројектила широм земље. 

8Т-210

Ова дизалица је првобитно направљена за ракетне трупе, али се претворила у успешан модел за интерна и екстерна грађевинска тржишта. 

Главна разлика између ње и претходних модела лежи у самој дизалици. Била је то прва машина у земљи са ротирајућим кранским системом који јој је омогућио да се окрене за 360 степени. Такође су је покретали електрични мотори како би се повећао њен капацитет. 

Али што је најважније, ово је била прва совјетска машина са електричним грејањем. Да, додавање такве основне карактеристике данас звучи сулудо, али свих година пре тога дизајнери и инжењери су се концентрисали само на креирање ефикасних возила, а не и на то да их учине удобним људима који њима управљају. 

Дизалице серије 8Т-210 заснивале су се на најшире коришћеној шасији за теренску вожњу у то време, 3-осовинском камиону Урал-374Д са погоном на све точкове, и коришћене су широм СССР-а до средине 80-их година.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“