Драги читаоци,
да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:
1869. године руски научник Дмитриј Меднељејев открио је периодни систем елемента који је показао зависност особина елемената од њиховог атомског броја. То му је омогућило да направи таблицу која не само што је обухватила све тада познате елементе него је могла да предвиди и физичке особине још непознатих елемената. Сви елементи до броја 94 (плутонијум, Pu) пронађени су у природи, а они који следе нестали су пре више милијарди година и данас могу бити синтетисани само у лабораторијама, што чини савремена наука. У прошлом веку сматрало се да не може бити више од сто елемената, али данас их има већ 118. Неколико хемијских елемената добило је називе по руским научницима и местима где су откривени.
Први хемијски елемент који је добио име по Русији у таблици се налази под бројем 44. То је метал који је 1844. године открио професор Карл Ернст Клаус са Казањског државног универзитета. Клаус га је назвао латинском речју Ruthenium, што је био европски назив за земље источних Словена у средњем веку.
Рутенијум се добија из руде платине. Данас је то важан елемент у индустрији и његова употреба је ограничена једино малим количинама у којима се налази у природи. На пример, његов додатак чини титанијум отпорним на рђу, док се мешавина са платином користи за електричне спојеве. Рутенијум се такође користи као катализатор за пречишћавање воде у свемирским станицама.
Елемент са атомским бројем 62 добио је име у част инжењера рударства Василија Самарског-Буховца. 1847. године руски инжењер је дао узорке извесног минерала из Иљменских планина (данас Чељабинска област) немачком хемичару и члану Руске академије наука Хајнриху Розеу на проучавање. Розе га је назвао самарскит, а затим су 1878-1879. хемичари Марк Делафонтен и Пол Емил Лекок де Баубодран у њему открили нови хемијски елемент и назвали га самаријум.
Данас се користи за производњу магнета и у медицини.
Елемент са атомским бројем 101 добио је име по Дмитрију Мендељејеву. Синтетисали су га 1955. године амерички научници са Универзитету Калифорнија у Берклију. Они су предложили да добије име по креатору периодног система. Исте године комисија Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC) назвала га је мендељевијум.
То је веома радиоактиван метал. До данас наука познаје 17 његових изотопа са временом полураспада од 1 сата до 51 дана. Још се не користи у пракси.
У Московској области постоји научни град Дубна у којем се налази „Обједињени институт за нуклеарно истраживањеˮ. Од краја 50-их то је главни центар у Русији у којем научници синтетишу нове хемијске елементе помоћу нуклеарних реакција. Хемијски елемент са атомским бројем 105 открили су 1970. научници из института у Дубни и амерички научници из Лабораторије „Лоренс Берклиˮ у Калифорнији (у Дубни су први резултати добијени још раније, већ 1968. године). Ова два научна центра водила су независна истраживања.
Елемент је такође добио различите називе: у СССР-у назван је нилсборијум (Ns) у част данског физичара Нилса Бора, а у САД ханијум (Ha) у част немачког физичара Ота Хана. 1994. комисија Међународне уније за чисту и примењену хемију предложила је назив жолиотијум (Jl) по француском физичару Фредрику Жолију Кирију. Зато, ако погледате таблицу елемента из различитих година можете видели различите називе овог елемента. Комисија је коначну одлуку донела тек 1997. године, дајући елементу 105 име по Дубни.
Што се самог елемента тиче, зна се да је екстремно радиоактиван. Његови најстабилнији изотоп има време полураспада од само 28 сати. Дубнијум још нема практичну примену.
Елемент 114 синтетисан је 1998. под руководством изванредног експерта за експерименталну нуклеарну физику Јурија Оганесјана, уз учешће америчких физичара из Национале лабораторије „Лоренс Ливерморˮ. Комисија IUPAC-а званично је 2012. потврдила име флеровијум у част оснивача лабораторије у Дубни, совјетског физичара Георгија Флерова. Од 1965. до 1974. године Флеровљев тим је успео да синтетише елементе 102-106.
Флеровијум је метал који не постоји у природи (барем до данас). Његови изотопи се распадају у делићу секунде. Међутим, физичари претпостављају да би, ако би могао да буде добијен у ма којој количини, био налик на олово по густини и могао би да буде један од најлакше топљивих метала.
Елемент број 115 синтетисан је у Дубни 2003. године, али је међународно признат тек 2015, после серије експеримената у научним центрима широм света. 2016. године комисија IUPAC-а званично му је дала име московијум по Московској области у којој се Дубна налази.
Овај супертешки елемент је веома радиоактиван и има време полураспада од неколико делића секунде. Његове особине треба тек да буду проучене. Занимљиво је да се московијум распада у дубнијум.
Последњи и најтежи међу познатим елементима број 118 добио је име по Јурију Оганесјану, који је руководио његовим синтетисањем у Дубни 2002. године, у сарадњи са Националном лабораторијом „Лоренс Ливерморˮ.
Елемент 118 је, као и 115, веома радиоактиван. Његово време полураспада није дуже од делића секунде. Његове особине су још увек предмет нагађања. Требало би да је оганесон племенити гас, као неон или ксенон.
Научници широм света тренутно раде на елементима 119-126. Њихово постојање предвиђа теоријска наука, али у пракси још није потврђено.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
