10 фантастичних предмета за домаћинство произведених у СССР-у

Russia Beyond (Photo: Московский Музей Дизайна; Москвич Шоу)
Шездесетих година прошлог века талентовани совјетски конструктори и инжењери покушавали су да улепшају свакодневни живот људи, стварајући прилично футуристичке креације изузетне функционалности које су служиле генерацијама.

Драги читаоци, да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Током 1950-их милиони Совјета добили су своје станове због масовног грађевинског бума, односно масовне изградње тзв. зграда „хрушчовки“. У ово послератно време власти су покушавале да модернизују индустрију и организују лаку и масовну производњу вишеструке робе у складу са могућностима сваке фабрике. Шездесетих година прошлог века масовни производи постају доступни и њихово пројектовање постаје део државног програма. Сва роба која је тада направљена била је веома популарна, а 1970-их је чак почела и да се извози. Ово су неки од најнеобичнијих предмета за свакодневну употребу у домаћинству произведених управо у СССР-у.

1. Усисивач „Сатурн“

Педесетих година прошлог века почела је масовна производња усисивача. Обично су се производили у погонима тешке индустрије уз њихове главне производе. У почетку дизајн усисивача је био инспирисан западним моделима, али су совјетски естетски инжењери такође радили и на сопственим верзијама и функцијама. Инспирисан америчким усисивачем Hoover ‘Constellation’, усисивач „Сатурн“ произведен је у фабрици опреме за заваривање у Вилњусу у Литванији.

2. Усисивач „Ракета“ 

Овај веома популарни усисивач „Ракета“ вероватно још увек можете пронаћи у неким оставама у старим становима (а вероватно неки од њих и даље раде). „Ракета“, која својим дизајном заиста подсећа на ракету, била је прилично моћна, али због метала од ког је направљена, и прилично тешка. Међутим, то је значило да се не може тако лако оштетити. Произведен је у Дњепропетровској фабрици агрегата која је неко време чак израђивала одређене делове за авионске моторе - па можете замислити о каквом се квалитету ради! 

Главна ствар код совјетских усисивача је да су имали супротну функцију - дување - и због тога су били веома популарни. Могли сте кречити плафоне, прскати биљке против штеточина и тепихе нафталином - а све ове функције су биле наведене у упутству.

3. Машина за прање веша „Рига“

Фабрика за електромеханички инжењеринг у Риги највише се бавила производњом опреме за електрични железнички транспорт (возови, трамваји, метро). Међутим, била је и међу првима у Совјетском Савезу која је направила машину за прање веша (која личи на неку врсту свемирског брода, зар не?).

4. Фрижидер „ЗиЛ“

ЗиЛ је био сан сваке совјетске домаћице и трајао је годинама, а људи су га с разлогом називали „неуништивим“, баш као и многе друге совјетске уређаје. Сада се сматрају ретро шиком и још увек можете пронаћи ЗиЛ-ове који „украшавају“ викендице и сеоске куће.  

Ови фрижидери су произведени у легендарној фабрици Лихачов, која се углавном бавила производњом аутомобила, камиона, аутобуса и војних возила. Од 1951. до 2000. године фабрика је направила 5,5 милиона фрижидера, и веома много људи у Русији (а посебно у Москви) их је имало.

5. Лутка „Неваљашка“

Како су ове руске лутке повезане са барутом? Лако! Производе се у барутани! Једна од најпопуларнијих играчака у СССР-у, „роли-поли“ лутка, на руском се зове „Неваљашка“ (од речи „не пада“) или „Вањка-встањка“ („Иване, устани“). 

Године 1958. фабрика је одлучила да као материјал за лутке користи целулоид, отпадни производ производње барута. Тако је ово застрашујуће предузеће које је снабдевало земљу барутом током Другог светског рата,  почело да производи култне руске играчке које и данас одушевљавају децу широм света.

6. Радио „Звезда-54“

Постоје две верзије приче о томе како се појавио радио „Звезда“. Прва каже да је дизајниран 1952. године посебно у сврху поклањања страним дипломатама и слања у иностранство, и да је, после Стаљинове смрти, пуштен у масовну производњу. 

Друга, реалистичнија верзија је да су совјетске дипломате донеле француски радио „Exelsior - 52“ и да су совјетски инжењери на основу њега направили сопствени уређај. Од 1954. производио се у две фабрике - Харковском комбинату и Московској машиноградњи и сматрао се изузетно модерним.

7. Фотоапарат „Зенит“

Због прилично приступачне цене, издржљивости и одличне оптике, фотапарат „Зенит“  је стекао огромну популарност, не само у СССР-у, већ и у иностранству. Производња је почела у Машинском комбинату Красногорск, који је био задужен за оптичке и механичке потребе војске, укључујући нишане и камере из ваздуха. После Другог светског рата, фабрика је издала копију легендарног фотоапарата Zeiss Ikonta, а затим је покренула сопствену производњу Зенит рефлексне камере са једним сочивом, зарадивши милионе.

8. Самовар „Спутњик“

Руси и Совјети једноставно не могу да живе без чаја, али стара модерна традиција самовара захтевала је много времена и труда. У совјетско време Суксунска фабрика за оптику и механику на Уралу дуго је производила медицинску опрему, заштитне наочаре и маске за металске раднике, стругаре, монтере, завариваче и друге. Али, седамдесетих година прошлог века фабрика је одлучила да ода почаст својој царској прошлости и произвела стари самовар од метала. Локални дизајнер Константин Собакин осмислио је прави „космички“ дизајн, те је самовар био доступан у ограниченом броју примерака.

9. Преносни радио „Сјурприз“

Ова мала кожна торбица је радио „Сјурприз“ који је производила фабрика Саратов радио опреме под називом „Знамја Труда“ од 1958. Радио је на батерије и могао је да репродукује звук око 15 сати.

10. Дечји аутомобил на педале

Постојало је на десетине модела дечјих аутомобила на педале: „Москвич“, „Ракета“, „Победа“, „Радуга“ итд, а неки од њих су произведени у правим аутомобилским фабрикама, на пример у московском АЗЛК-у (произвођач „Москвича“). Са сигурношћу се може рећи да су били сан сваког совјетског детета.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“