Какве хиперсоничне ракете Русија поседује и зашто је то оружје толико јединствено?

Дмитриј Литовкин, одговорни уредник „Независног војног прегледаˮ (Независимое военное обозрение), специјално за RT China

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Управа за перспективна истраживања (DARPA) америчког Министарства одбране потврдила је да је америчка војска одржала тестирање хиперсоничне ракете. Уређај, направљен у оквиру „Концепта хиперсоничног млазног оружјаˮ (Hypersonic Air-breathing Weapon Concept, HAWC), достигао је брзину пет пута већу од брзине звука (до 6.000 km/h) и одржавао је „током дужег временаˮ. 

За Американце је то друго успешно лансирање овакве ракете.

Важност тог догађаја може се схватити у контексту специјалне операције руске војске у Украјини, где се масовно примењују руски системи „Кинжалˮ, аеробалистичке ракете способне за хиперсонични режим лета, што их чини недостижним за противничке ПВО системе.

Komsomolskaya Pravda/Global Look Press

Још је рано говорити о америчком оружју, с обзиром да се ради о експерименталном моделу и да ће његов изглед и карактеристике тек касније бити познати.  

Засад можемо говорити само о руским ракетама. Њихов арсенал је знатно шири од америчког, а карактеристике су већ потврђене реалном применом у специјалној операцији. Пре свега, то се односи на систем „Кинжалˮ, који улази у састав наоружања ловаца-пресретача МиГ-31К.

Руски „Кинжалˮ  

Министарство одбране Русије/Sputnik

Споља ракета личи на копнену верзију система „Искандер-Мˮ. Главни конструктор Коломенског конструкционог бироа за машиноградњу Валериј Кашин каже да систем може да користи седам споља потпуно истих ракета са десет типова различитих бојевих глава. Оне могу бити нуклеарне, распрскавајуће-кумулативне, термобаричке, касетне са 54 посебна бојева елемента. На пример, у једној варијанти систем се опрема са две крстареће ракете великог домета. Оне омогућавају гађање не само копнених објеката непријатељске инфраструктуре, него се могу користити и као противбродско оружје.  

„Искандер, као добра пушка, ловцу пружа могућност да бира патрону према типу дивљачи коју жели да улови. За патку ће користити једну врсту муниције, за медведа нешто сасвим другоˮ, објашњава помоћу аналогије Валериј Кашин.

Сергеј Орлов/Sputnik

У Украјини се „Кинжал-Искандерˮ користи за гађање магацина муниције, складишта горива и масовне концентрације војне технике. Притом је важно да, док копнени „Искандерˮ гађа са дометом од 500 километара, његова ваздушна верзија „Кинжалˮ (захваљујући ловцу МиГ-31К) може да достигне циљ на двоструко већој удаљености. Притом авион лети брзином од 2.000 km/h што у принципу значи да чак и апарат који није хиперсоничан при избацивању на циљ достиже хиперсоничне брзине.

Специфичност „Кинжалаˮ састоји се у томе што је његов лет тешко предвидив. Ракета се „вртиˮ на читавој путањи, стално мењајући правац. Не може се оборити средствима противваздушне одбране, између осталог, и зато што се не зна куда лети. А циљу „Кинжалˮ прилази преко најслабије заштићеног места – горње полулопте. Како се то одиграва прилично детаљно је објашњено на снимку који је приказан приликом обраћања председника Владимира Путина Федералној скупштини у марту 2018. године. Тада је шеф руске државе по први пут говорио о новим системима наоружања које ће добити руска војска. 

Евгениј Бијатов/Sputnik

Овим новитетима може се придружити још неколико. Потпредседник Владе Русије Јуриј Борисов је на састанку са председником Путином 4. априла 2022. године открио детаље новог програма наоружања (ГПВ). Његов задатак је да армији обезбеди „нестандардне врсте наоружањаˮ: оружје усмерене енергије, кинетичко оружје, као и систем управљања уз примену вештачке интелигенције и роботизованих система. Притом су хиперсонична убојна средства и даље један од главних приоритета.

Које хиперсоничне системе поседује Русија осим „Кинжалаˮ

Осим „Кинжалаˮ Москва данас поседује хиперсонични маневришући нуклеарни блок „Авангардˮ. То је средство стратешког нуклеарног одвраћања.

Ту је и „Цирконˮ, прва потпуно хиперсонична ракета на свету. За разлику од „Кинжалаˮ и „Авангардаˮ, њој није потребно додатно убрзавање. Од тренутка лансирања она самостално постиже потребну брзину. Крајем фебруара 2022. године командант фрегате „Адмирал флоте Совјетског Савеза Горшковˮ, на којем се ова ракете тестира, капетан 1. класе Игор Крохмаљ је саопштио да Циркон може да гађа циљеве на растојању до 1.500 километара. Притом се раније сматрало да је „плафонˮ „Цирконаˮ 1.000 километара.

Министарство одбране Русије/Global Look Press

„Ако узмемо 1.000 километара и поделимо са брзином 'Циркона' од 9 маха (око 11.000 km/h), добијамо време лета од 580-620 секундиˮ, објаснио је командант брода, коментаришући гађања у Баренцовом мору. То значи да растојање од Москве до Ростова на Дону од око 1.000 километара „Цирконˮ пређе за само десет минута.

Притом се остале карактеристике ракете држе, као и раније, у најстрожој тајности. Тајна је чак и спољни изглед система. 

„На пример, 'Циркон' се на брод утоварује у затвореним контејнеримаˮ, додаје официр.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!