Зашто су САД отвориле сезону лова на С-400 и какав је то руски ПВО систем

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У последњих неколико недеља се на вестима појављује идеја о испоруци Украјини система ПВО С-400 из Турске.

САД и њени савезници из НАТО-а врше притисак на Анкару да Кијеву преда своје напредне системе (купљене од Русије) како би могли да „затворе небо“ од руских ракетних и авионских напада на војне циљеве.

Упркос политичком притиску, Турска је више пута одбијала да преда своје системе Украјини и да дефакто уђе у директну конфронтацију са Русијом. Али шта је толико специфично у вези са С-400? И зашто западне земље инсистирају управо на испорукама овог комплекса уместо америчких Patriot PAK 3?

Шта је С-400 и по чему се разликује од конкуренције?

Лансер система ПВО С-400 „Тријумф“ у Лењинградској области.

Министарство одбране РФ/Global Look Press

Откако се појавио 2007. године, систем противваздухопловне одбране С-400 „Тријумф“ (или „Growler“ по класификацији НАТО-а) постао је „тешкаш“ у свету ПВО.

Извозна верзија овог оружја открива све ваздушне циљеве око себе на удаљености до 400 километара и обара их већ на дистанци од 200 километара. Погађа како нисколетеће крстареће ракете које прате конфигурацију терена на путу до циља, тако и суперманеварске ловце пете генерације. Систем све види, „хвата“ и оборара на безбедној дистанци.

У једном дивизиону С-400 налази се осам лансирних јединица са муницијом од 16 пројектила за свако возило (4 на лансирној рампи и 12 у возилу за пуњење). Једноставно речено, са неколико плотуна посаде ПВО могу да оборе 128 авиона пете генерације, крстарећих и хиперсоничних ракета.

Борбене посаде ПВО система С-400 „Тријумф“ на борбеном дежурству чувања ваздушних граница Калињинградске области.

Виталиј Невар/TASS

„Кључна разлика између С-400 и његових конкурената, попут америчког Patriot PAK 3, састоји се у могућности руског система да обара све врсте ваздухопловних циљева. ’Американац’ је направљен да уништава само ракете, а авионе обарају системи THAAD. А по техничким карактеристикама су и један и други еквивалентни руским системима противваздухопловне одбране претходне генерације, тј. С-300“, рекао је Александар Храмчихин, официр борбеног управљања С-300П у резерви и заменик директора Института за политичку и војну анализу.

Према његовим речима, Patriot ради на циљевима само у унапред задатом смеру под углом од 180 степени. А руски С-400 „види“ свих 360 степени.

Поред тога, посади система Patriotпотребно је пола сата да распореди своје системе противракетне одбране на терену. За то време је могуће уништити све циљеве и добити битку. Са друге стране, посада С-400 на терену за мање од пет минута доводи свој систем у стање борбене готовости.

„Америчка верзија система Patriot (сви системи ПВО и ПРО који се извозе на страно тржиште имају смањене перформансе у односу на домаће тржиште) има максимални домет од 180 километара, а то је мање од извозне верзије С-400. И овде, опет, руски систем побеђује“, додаје Храмчихин.

Зашто САД хоће да „отпреми“ С-400 Украјини?

ПВО системи С-400 „Тријумф“ Ратне морнарице РФ у Мурманској области.

Павел Лавов/Sputnik

„Поред Русије, системе С-400 у свом наоружању имају Кина (4 дивизиона), Турска (2 дивизиона) и Индија (испорука је тек почела). Пекинг и Њу Делхи су савезници Москве и неће предати Кијеву наше ПВО системе. Анкара, је пак, савезница САД у НАТО-у, и Бела кућа има своје полуге за вршење притиска на њих по том питању“, истакао је заменик директора Института за политичку и војну анализу.

По његовом мишљењу, хипотетички, САД могу да прогурају ово питање и „предају“ ове системе Украјини. Али да „предају“ управо под наводницима. Неколико стручњака је изнело идентично мишљење по овом питању.

„Ово је стандардна прича о добијању технологија противника током борбених дејстава. Сједињене Америчке Државе желе да постану посредник у испоруци система С-400 Украјини и да омогуће својим стручњацима да документују техничке карактеристике система током његове борбене употребе“, сматра Игор Коротченко, главни уредник часописа „Национална одбрана“.

Москва и Вашингтон су предузели сличне кораке једни према другима током борбених дејстава у Авганистану и Вијетнаму. Сада Американци имају прилику да добију више информација о најновијем руском оружју за време борбених дејстава у Украјини.

Међутим, Коротченко сматра да Турска неће пристати на споразум са САД из више разлога.

„С-400 је основа војнокосмичке одбране Анкаре, а контрола ваздушног простора у региону је приоритет за председника Ердогана“, додао је аналитичар.

Поред тога, Анкара ће имати корист од антируских санкција.

„Сада ће руски туристи летети у Турску уместо у Европу. Осим тога, турске компаније се сада спремају да заузму слободне сегменте тржишта у малопродаји и брзој храни. И због тога, узимајући у обзир економске и политичке разлоге, Турци неће предати С-400 Американцима да би га ови касније проследили Украјини“, закључује Коротченко.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!