Зашто су САД отвориле сезону лова на С-400 и какав је то руски ПВО систем

Системи С-400 на борбеном дежурству у Севастопољу.

Системи С-400 на борбеном дежурству у Севастопољу.

Сергеј Малгавко/TASS
С-400 је једини систем на свету који може да обара хиперсоничне и крстареће ракете. Запад већ дуги низ година покушава да створи сличне технологије.

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У последњих неколико недеља се на вестима појављује идеја о испоруци Украјини система ПВО С-400 из Турске.

САД и њени савезници из НАТО-а врше притисак на Анкару да Кијеву преда своје напредне системе (купљене од Русије) како би могли да „затворе небо“ од руских ракетних и авионских напада на војне циљеве.

Упркос политичком притиску, Турска је више пута одбијала да преда своје системе Украјини и да дефакто уђе у директну конфронтацију са Русијом. Али шта је толико специфично у вези са С-400? И зашто западне земље инсистирају управо на испорукама овог комплекса уместо америчких Patriot PAK 3?

Шта је С-400 и по чему се разликује од конкуренције?

Лансер система ПВО С-400 „Тријумф“ у Лењинградској области.

Откако се појавио 2007. године, систем противваздухопловне одбране С-400 „Тријумф“ (или „Growler“ по класификацији НАТО-а) постао је „тешкаш“ у свету ПВО.

Извозна верзија овог оружја открива све ваздушне циљеве око себе на удаљености до 400 километара и обара их већ на дистанци од 200 километара. Погађа како нисколетеће крстареће ракете које прате конфигурацију терена на путу до циља, тако и суперманеварске ловце пете генерације. Систем све види, „хвата“ и оборара на безбедној дистанци.

У једном дивизиону С-400 налази се осам лансирних јединица са муницијом од 16 пројектила за свако возило (4 на лансирној рампи и 12 у возилу за пуњење). Једноставно речено, са неколико плотуна посаде ПВО могу да оборе 128 авиона пете генерације, крстарећих и хиперсоничних ракета.

Борбене посаде ПВО система С-400 „Тријумф“ на борбеном дежурству чувања ваздушних граница Калињинградске области.

„Кључна разлика између С-400 и његових конкурената, попут америчког Patriot PAK 3, састоји се у могућности руског система да обара све врсте ваздухопловних циљева. ’Американац’ је направљен да уништава само ракете, а авионе обарају системи THAAD. А по техничким карактеристикама су и један и други еквивалентни руским системима противваздухопловне одбране претходне генерације, тј. С-300“, рекао је Александар Храмчихин, официр борбеног управљања С-300П у резерви и заменик директора Института за политичку и војну анализу.

Према његовим речима, Patriot ради на циљевима само у унапред задатом смеру под углом од 180 степени. А руски С-400 „види“ свих 360 степени.

Поред тога, посади система Patriotпотребно је пола сата да распореди своје системе противракетне одбране на терену. За то време је могуће уништити све циљеве и добити битку. Са друге стране, посада С-400 на терену за мање од пет минута доводи свој систем у стање борбене готовости.

„Америчка верзија система Patriot (сви системи ПВО и ПРО који се извозе на страно тржиште имају смањене перформансе у односу на домаће тржиште) има максимални домет од 180 километара, а то је мање од извозне верзије С-400. И овде, опет, руски систем побеђује“, додаје Храмчихин.

Зашто САД хоће да „отпреми“ С-400 Украјини?

ПВО системи С-400 „Тријумф“ Ратне морнарице РФ у Мурманској области.

„Поред Русије, системе С-400 у свом наоружању имају Кина (4 дивизиона), Турска (2 дивизиона) и Индија (испорука је тек почела). Пекинг и Њу Делхи су савезници Москве и неће предати Кијеву наше ПВО системе. Анкара, је пак, савезница САД у НАТО-у, и Бела кућа има своје полуге за вршење притиска на њих по том питању“, истакао је заменик директора Института за политичку и војну анализу.

По његовом мишљењу, хипотетички, САД могу да прогурају ово питање и „предају“ ове системе Украјини. Али да „предају“ управо под наводницима. Неколико стручњака је изнело идентично мишљење по овом питању.

„Ово је стандардна прича о добијању технологија противника током борбених дејстава. Сједињене Америчке Државе желе да постану посредник у испоруци система С-400 Украјини и да омогуће својим стручњацима да документују техничке карактеристике система током његове борбене употребе“, сматра Игор Коротченко, главни уредник часописа „Национална одбрана“.

Москва и Вашингтон су предузели сличне кораке једни према другима током борбених дејстава у Авганистану и Вијетнаму. Сада Американци имају прилику да добију више информација о најновијем руском оружју за време борбених дејстава у Украјини.

Међутим, Коротченко сматра да Турска неће пристати на споразум са САД из више разлога.

„С-400 је основа војнокосмичке одбране Анкаре, а контрола ваздушног простора у региону је приоритет за председника Ердогана“, додао је аналитичар.

Поред тога, Анкара ће имати корист од антируских санкција.

„Сада ће руски туристи летети у Турску уместо у Европу. Осим тога, турске компаније се сада спремају да заузму слободне сегменте тржишта у малопродаји и брзој храни. И због тога, узимајући у обзир економске и политичке разлоге, Турци неће предати С-400 Американцима да би га ови касније проследили Украјини“, закључује Коротченко.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“