Чароит: камен невероватне лепоте који се вади само у Сибиру

Legion Media
Овај изузетно ретки минерал данас се прелива у десетинама нијанси на женским наушницама и прстењу. А открили су га совјетски геолози у забити јакутске тајге.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Најразличитије нијансе љубичасте боје преливају се на овом драгом камену који се вади само на једном месту на свету: на југу Јакутије у околини реке Чаре. Овај минерал су открили совјетски геолози који су још четрдесетих година интензивно истраживали сибирску тајгу у потрази за налазиштима метала и кристала. 

Прве примерке новог камена геолози су срели 1948. године. Група научника под руководством Владимира Дитмара (1903-1967) вршила је геолошка испитивања у рејону реке Чаре, недалеко од планине Мурун. И у кориту потока (који данас носи Дитмарово име) геолог је угледао љубичасти камен за који је најпре помислио да је обичан шкриљац са примесама.

Проналазак је убележен у карту, али се на њега заборавило. То место је било толико удаљено од цивилизације да је деценијама било „бела мрља“ у геологији.

Четврт века касније, 1973. године, на Муруну је радио Јуриј Рогов са екипом младих геолога који су тражили уран. Они су се нашли на истом месту где је раније био Дитмаров одред. Недалеко од полутруле бараке Рогов је приметио „необичан комад камена висок један метар“, како га је касније описао.

„Камен је имао специфичну љубичасту боју, као да је покривен беличастом патином, био је прилично непрозиран. Покушао сам да одвалим комадић, али нисам успео“, присећао се Рогов. „Почео сам да ударам по камену, док није пукла дршка геолошког чекића. Ипак сам одвалио комадић – и као да ме је заслепила боја јоргована. Помислио сам, однећу жени: занимљива боја, жене воле тако јарке нијансе.“

Вера Рогова је била стручњак за минерале у истој експедицији и у почетку су је привукле управо жуте примесе. Претпоставила је да се ради о новим минералима (што је касније потврђено). Али није било јасно какав је то љубичасти камен. За испитивање су узели око 30 килограма руде и бавили се њоме у слободно време. 

Неколико година касније за камен је сазнао колега брачног пара Рогов, геолог Јуриј Алексејев, стручњак за драго камење. Он је претпоставио да је откривен потпуно нови јувелирски камен и, узевши са Јуријем Роговом још око једне тоне узорака, послао их је на експертизу у Москву.

До 1977. године чароит није имао име, јер су га годинама проучавале читаве комисије геолога. Испоставило се да се осим нових руда (тинаксита, токоита, франкаменита, мурунскита), у овом минералу садрже ретки земни елементи који му дају невероватне боје и шаре. На крају је нови минерал добио назив чароит, по реци Чари. Овај назив нема ништа заједничко са речју очаравајући, јер на јакутском и евенкијском „чара“ значи просто „плићак“.

Али чак и пре званичне регистрације чароит је у СССР-у стекао популарност међу јувелирима и каменоресцима. А све због својих прелива боје јоргована, који изгледају невероватно упечатљиво не само у сребрном или златном оквиру код женског накита, него и као појединачни предмети од чистог камена. Од чароита су се правиле вазе и кутијице за накит. Чароит има велики број нијанси, од светло до тамнољубичасте са преливима.    

Занимљиво је да ма колико да су геолози тражили, нигде више у Русији ни ван ње није нађено ништа слично чароиту. Једино налазиште му је у рејону планине Мурун, која је популарно добила назив „камен боје јоргована“. Налазиште чини више од двадесет раздвојених копова чароита распоређених на површини од око 10 квадратних километара. 

Тачне резерве чароита нису утврђене, али се процењује да га има барем 140 хиљада тона. Тренутно у Јакутији важи ограничење на вађење чароита од највише 100 тона годишње. Међутим,  због тешкоћа при добијању камена у тим удаљеним пределима тајге ваде се много мање количине и зато се у продавницама он ретко може видети.  

Притом је 1987. године у истом рејону откривен још један јединствен и редак камен: плави нефрит, за који су геолози предложили да се назове дијанит у част принцезе Дијане. Могуће је да нас у Јакутији још очекују нова геолошка открића.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“