Москва лансирала „ракету-монструма“ тешку 200 тона, домета 18.000+ километара

Министарство одбране Руске Федерације/Sputnik
Русија је потпуности тестирала техничко-тактичке карактеристике своје нове и уједно најмоћније интерконтиненталне балистичке ракете РС-28 „Сармат“. Ради се о ракети која према различитим изворима може да погоди циљ на даљини од чак 18 хиљада километара и која може да понесе до 10 бојевих термонуклеарних блокова појединачне снаге 750 кт.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Наиме, пре пар недеља на војном полигону Плесецк у Архангелској области успешно је реализовано прво лансирање ракетног монструма тешког 200 тона. Прелетевши преко целе Русије ракета је имитаторима термонуклеарних бојевих глава погодила неколико циљева који су се налазили на специјализованом војном полигону Кура на Камчатки. Председник Руске Федерације Владимир Путин је том приликом рекао да се ради о веома важном догађају када је у питању даљи развој перспективних система наоружања који се налазе у оквиру руске армије.

„Нови ракетни систем поседује изузетне техничко-тактичке карактеристике и у стању је да пробије све познате системе противракетне одбране. Овај комплекс нема конкуренције у свету, и неће је још дуго имати“- нагласио је том приликом руски председник.

Истовремено у Пентагону су изјавили да се „ради о уобичајеном тестирању, које не представља опасност по Вашингтон“, пренео је Reuters.

Нуклеарна трка са САД

Реакције из САД су више него разумљиве. Пројекат развоја интерконтиненталне балистичке ракете РС-28 „Сармат“ траје више година, где у оквиру постојећих уговора о смањењу офанзивног нуклеарног наоружања (СТАРТ) Москва и Вашингтон размењују информације о перспективном развоју стратешких система према коме обавештавају једне друге пред свако тестирање/лансирање стратешких пројектила. Све ово је неопходно зарад одржавања баланса када је у питању општа безбедности. Међутим, што се конкретно тиче јединица стратегијске намене, између Русије и САД постоји једна озбиљна разлика. Американци су се као нуклеарна суперсила ушушкали на ловорикама достигнутог успеха, и у последње време потпуно запоставили модернизацију својих снага нуклеарног одвраћања.

Са друге стране, у Русији је освојено неколико нових ракетних система стратегијске намене. У јединице руске Ратне морнарице је ушла интерконтинентална балистичка ракета „Булава“, копнена војска стратегијске намене је преоружана мобилним и стационарним/силосним ракетама „Јарс“, укључујући и можда највеће појачање - хиперзвучне високоманевришуће блокове „Авангард“.

Још крајем 2019. године командант Ракетне војске стратегијске намене (скр. РВСН) генерал-пуковник Сергеј Каракајев рекао је да се у наредних пет година у оквиру овог самосталног рода руске војске неће налазити више ниједна ракета из „совјетске ере“ – тачније да ће све снаге у оквиру РВСН у 100% обиму бити модернизоване.

Што се тиче САД и њихових ракетно-нуклеарних снага тај процес је тек у зачетку. Нова америчка интерконтинентална балистичка ракета LGM-35A Sentinel компаније Northrop Grumman ће светлост дана угледати тек 2027. године. Тачније ако до тог момента све протекне по зацртаном плану Вашингтон ће за пет година почети постепену замену 450 интерконтиненталних балистичких ракета копненог базирања Minuteman-3. Овај програм је процењен на најмање 85 милијарди америчких долара.

Зашто је „Сармат“ толико опасан?

Према подацима специјализованог војног сајта „Стратегическое ядерное вооружение Росси“, почетком 2020. године у саставу јединица стратешке намене руске армије се налазило укупно 532 ракете-носача које су у стању да на било коју тачку земљине кугле „испоруче“ 2100 нуклеарних бојевих глава. Од тог броја у арсеналу руске армије се налази 46 тешких интерконтиненталних балистичких ракета Р-36М2 (НАТО кодификација SS-18), или како је на Западу зову – „Сатана“. Захваљујући својој импресивној носивости, ове ракете-носачи носе практично трећину целокупног нуклеарног арсенала које поседује Русија.

Треба споменути и „моноблок“ интерконтиненталне балистичке ракете „Топољ-М“ наоружане са по једном нуклеарном бојевом главом снаге 120 кт. За разлику од ње „Сатана“ је у стању да понесе 10-15 нуклеарних бојевих глава од којих свака има снагу еквивалента 550 кт. Њена разорна снага је довољна да са лица земље у потпуности избрише вишемилионски град. Ракета је отпорна на дејство електромагнетног импулса, што је чини поузданим оружјем за одмазду у случају потенцијалне агресије на Русију. Због тога су јој на Западу дали име „Витез Апокалипсе“. Једини проблем у свему томе јесте старост система, тачније „Витез“ је у оперативној употреби још од 1975. године. Иако ће овај ветеран без икакве сумње испунити свој задатак, саме ракете-носачи су произведени у Украјини и у тренутној политичкој ситуацији их је изузетно тешко одржати у оперативном борбеном стању.

Нова интерконтинентална балистичка ракета РС-28 „Сармат“ је за разлику од свог претходника у потпуности направљена и конструисана у Русији, а поред тога има и значајно боље техничке параметре. Бивши заменик министра одбране а сада вице-премијер који је задужен за одбрамбени сектор Јуриј Борисов је рекао да ће ефективни домет ове ракете премашити границу од 11 хиљада километара. Бивши начелник Главног штаба Ракетне војске стартешке намене РВСН Виктор Јесин је рекао да „Сармат“ има способност да веома ефикасно одговори на све изазове развоја америчког система Националне противракетне одбране (НПРО).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“