Које „нетрадиционално“ оружје Русија планира да направи до краја 2020-их?

Legion Media
Потпредседник владе РФ Јуриј Борисов који је одговоран за војну индустрију, почетком априла је изнео Владимиру Путину план преусмеравања програма наоружавања руске армије на необичне системе оружја.

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Завршен је рад на припреми полазишта за нови државни програм наоружавања, и он ће до средине 2023. године бити формулисан и поднет на усвајање. Нови план ће бити усмерен на стварање квалитативно нових врста наоружања, између осталог и нетрадиционалних, укључујући оружје усмерене енергије, као и кинетичко оружје, а такође системе управљања са применом вештачке интелигенције и роботизоване системе“, каже се на сајту Кремља.

Детаљи су, као и обично, изостављени. Јуриј Борисов у сусрету са Владимиром Путином није ширио тему. Па ипак, и то што је рекао већ се може анализирати.

Енергетско оружје

Према класичној дефиницији, у оружје усмерене енергије, односно Directed-energy weapon (DEW) спадају системи који погађају циљ непосредним преносом енергије одређене врсте без примене проводника, кинетичких ударних елемената, итд.

Борбени ласерски систем „Пересвет“.

DEW оружје се дели на неколико основних класа: електромагнетно, сноповско, акустично, итд. У Русији може бити речи о даљем развоју система „Пересвет“, првог борбеног ласерског оруђа на свету. Ласерски систем је од децембра 2019. године у арсеналу руске армије, поседују га јединице стратешких ракетних трупа.

„Пересвет“ је више пута помињан у контексту 15. армије Ваздушно-космичких снага (за посебне намене), чији је задатак рано откривање ракетног напада, извиђање космичке ситуације и управљање групама орбиталних сателита. Задатак система може бити и онеспособљавање ракета, бојевих глава, осматрачких сателита, као и система за рано откривање ракетног напада.

А-60 - носач ласерског оружја на бази Ил-76.

У медијима се својевремено појавила информација да се у Русији пуном паром ради на одавно заборављеном авијацијском ласерском систему 1А2, који је створен на бази војнотранспортног авиона Ил-76. Било је вести и да је научно-производно удружење „Астрофизика“ поново покренуло заборављени пројекат 1К17 „Сжатие“, тј. ласерски систем направљен на бази тенка и намењен за супротстављање непријатељским оптичко-електронским уређајима, самонавођеним бојевим главама ракета и пројектилима високе прецизности. У совјетско време је тај систем био смештен у тенк, а сада је у „каросерији“ оклопног возила „Тигар“.

Вреди поменути да стручњаци Федералног државног унитарног предузећа „Криловски научни центар“ (институције без чијих решења ниједан пројекат брода не може бити реализован) кажу да су у Русији направљени нови нуклеарни реактори за перспективне бродове и пловила РИТМ 200 снаге 175 мегавата. Они су омогућили да се покрене производња серије највећих и најјачих ледоломаца нове генерације пројекта 22220 „Арктик“. Они се у будућности могу постављати и на разараче нове генерације пројекта 23560 „Лидер“. Када су у питању ти разарачи, поменути стручњаци кажу да се на њих могу поставити ласерски и електромагнетни топови.

Кинетичко оружје

Тестирање електромагнетног шинског топа (railgun). Naval Surface Warfare Center, САД, јануар 2008.

Ми знамо за амерички електромагнетни шински топ (railgun). То је уређај који убрзава инертну бојеву главу тако да она достигне брзину већу од 3 километра у секунди (хиперзвук почиње од 5 километара у секунди). Проблем у стварању таквих система је обезбеђење напајања. Ако се погледају кадрови тестирања америчког топа, пре свега треба обратити пажњу на носаче акумулатора поред уређаја. Управо они обезбеђују електрични импулс који убрзава пројектил.

У Русији се већ дуже време ради на стварању сличног уређаја.

Донедавно се све, као и обично, заснивало на електричном импулсу. Обични акумулатори не могу истовремено да акумулирају и ослобађају електричну енергију. Они завршавају свој радни век после одређеног, релативно малог броја пуњења и пражњења. Руски конструктори, међутим, имају решење, и то су суперкондензатори, тј. уређаји од чврстог материјала који истовремено акумулирају и ослобађају електричну енергију. Производи их компанија ТЭЭМП. Снага тих суперкондензатора је 100 kW/kg. Они раде чак и на екстремно високим и екстремно ниским температурама, имају милионске циклусе пуњења и пражњења и могу се интегрисати у свако возило и сваки авион или брод.

Применом таквих уређаја омогућава се стварање „малогабаритног“ електромагнетног топа или система за полетање ловца са палубе носача авиона. Овај последњи систем је већ успешно тестиран. Ако Русија одлучи да ипак гради носаче авиона, њих ће са палубе подизати електромагнетни катапулт.

Радови

Руске подморнице „Велики Новгород“ и „Колпино“ испаљују крстареће ракете „Калибар“.

Увидом у експозицију изложбе на форуму „Армија“ у подмосковској Кубинци постаје јасно да војни врх размишља о увођењу вештачке интелигенције у системе управљања оружјем и техником. Већ сада практично све руске крстареће ракете поседују „разум“.

У борбеним дејствима Русија користи цео спектар тих ракета: авионске ракете Х-555, Х-101 и „Кинжал“, морске ракете „Калибар“ и копнени „Оникс“ у склопу мобилног система „Бастион“. Јуриј Борисов каже да се применом високопрецизних средстава избегавају непотребне жртве на терену.

Истина, данас тим ракетама још увек управља човек, али је могуће да Јуриј Борисов говори већ и о машинама које самостално доносе одлуке. У сваком случају, такви преседани постоје, то су крстареће ракете. На пример, „Гранит“ и „Оникс“ могу самостално да генеришу тактику групног напада на циљ. У главама за самонавођење ових ракета постоје алгоритми за дефинисање карактера циља и његовог електромагнетног портрета, а у случају „Оникса“ чак и варијанти групних дејстава неколико ракета у случају напада на сложени циљ.

Макета најновијег руског тенка Т-14 „Армата“ на Међународној изложби наоружања и војне технике IDEX.

Данас се поставља амбициозан задатак да и беспилотне летелице, тенкови и топови „исправно размишљају“ без помоћи оператера. Звучи као научна фантастика, али је то стварност. Руски тенк Т-14 „Армата“ је већ довољно роботизован. У њему је реализован принцип поделе посаде, борбеног и моторног одељења на самосталне оклопљене модуле. Управљање машином се одвија искључиво „преко каблова“. У авијацији се то зове Fly-by-Wire. Другим речима, пилот не вуче према себи управљачку ручицу нити осећа отпор механике. Он само шаље електрични импулс механизимима за управљање летом. То је слично померању курсора миша по монитору. То је већ случај са „Арматом“, остаје само да се постави блок вештачке интелигенције и тенк ће почети да „живи својим животом“.

Вештачка интелигенција и 3Д реалност у оружју

Заменик генералног директора и руководилац пројеката ВНИИ „Сигнал“ Денис Варабин ставља наочаре за виртуелну реалност (virtual reality, VR) и возило БМП-3 иза њега послушно окреће командирски панорамски нишан у ону страну на коју Варабин окрене главу. Секунду касније се и цев борбеног возила окреће у исту страну. Компанија ВНИИ „Сигнал“ је пионир у стварању система за надзор терена и нишањење који функционишу по принципу „транспарентног оклопа“. Суштина тог система је у превођењу управљања техником у 3Д реалност, чиме човек фактички постаје део рачунарске игре. Систем се зове „Паралакс“.

„Ми смо обезбедили могућност функционисања машине у даљинском и аутоматском режиму, али је уједно остављена могућност да посада управља возилом. Модернизовани БМП може да форсира водене препреке и да истовремено отвара паљбу. Роботизовали смо главне функције огледног примерка. Машина може бити опремљена различитим борбеним модулима. На огледни примерак је постављена класична купола БМП-3, а ми смо у њу уградили даљинско управљање и опремили је савременим технологијама за управљање процесом вођења борбе“, прича Денис Варабин.

Уништење конвоја војне технике Оружаних снага Украјине јуришним хеликоптерима Ка-52 Ваздушно-космичких снага Русије.

ВНИИ „Сигнал“ у сваку савремену технику може да угради даљинско управљање које подразумева 3Д реалност. Најважније је да техника има дигитални борбени командни систем и електричне каблове. Поред тога, „Сигнал“ је дигитализовао управљачке механизме авионског топа 2А42 који поседују хеликоптери Ми-28Н и Ка-52М. Раније је систем за управљање на том топу имао аналогне сензоре, а сада има дигиталне сензоре и механизме високе прецизности. Како је саопштио Владимир Николајев, први заменик начелника научно-производног комплекса бр. 1 у предузећу, електрични погон навођења наоружања по хоризонтали и вертикали већ је реализован у систему „Панцир-СА“ и може бити уграђен у тенкове Т-72Б3, Т-80БВМ, Т-90 „Пробој“ и Т-14 „Армата“

Јасно је да у овом тренутку човек мора да комуницира са роботом. Машина неће самостално отићи и притиснути окидач. Али примери могућег развоја вештачке интелигенције већ постоје. У Русији постоји систем „Периметар“, који се на Западу зове „Мртва рука“. Уколико у првом нуклеарном нападу непријатељу пође за руком да уништи комплетно политичко руководство Руске Федерације, на сцену ступа вештачка интелигенција која ће самостално донети одлуку о узвратном нуклеарном нападу на САД. „Периметар“ је фактички неуронска мрежа која сама себе учи узимајући у обзир масу фактора и околности. Сетите се филма „Око соколово“ (Eagle Eye) са Шајом Лабафом у главној улози. У Русији је то већ стварност.

Дмитриј Литовкин, одговорни уредник листа „Независимое военное обозрение“, специјално за RT China.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“