Које руско конвенционално оружје ствара сличне ефекте које производи тактичка нуклеарна бомба?

Наука и технологија
НИКОЛАЈ ЛИТОВКИН
И у трећој деценији 21. века оружје које поседује највећу разорну моћ јесте атомско оружје. Међутим, у оквиру руске армије постоје конвенционални системи чија разорна моћ може да се упореди са снагом тактичке нуклеарне бомбе, а да се при томе не стварају нуспојаве у виду контаминације захваћене зоне и генерисања радиоактивног облака.

ТОС-1А „Солнцепек“

Гледајући са безбедног растојања дејство тешког вишецевног лансера ракета ТОС-1А „Солнцепек“ се не разликује пуно од стандардне артиљерије. На тученом простору се појављују карактеристичне експлозије и облаци дима.

Међутим, на простору где се налази непријатељ се дешава нешто незамисливо – на месту пада ракете од 220 милиметара појављује се мутан облак састављен од високоексплозивне мешавине, који се у деловима секунде  активира и разара све што му се нађе на путу. То је у буквалном смислу оружје „судњег дана“, од којег се не можете сакрити ни у рову, ни у затвореном простору, па чак ни у оклопном возилу, тачније пламен огња се шири свуда по непријатељу.

„Термобаричне бојеве главе приликом активације ставарају зону високог притиска, приликом чега се активира и сва запремина кисеоника. Ово оружје има разарајући површински ефекат и од њега једноставно нема спаса ни у фортификацијама, нити у оклопној борбеној техници“, рекао је за сајт RT China инструктор јединица специјалне намене Андреј Алексејев.

„Солнцепек“ представља даљу еволуцију чувених „Каћуша“. Ради се о вишецевном лансеру ракета који дејствује по површини и представља идеално средство у борби против непријатељске живе силе и оклопне технике захваљујући снази своје специфичне муниције/ракета.

Систем се употребљава на првој линији одбране. Плотунски удар може да „поклопи“ непријатеља на даљини до највише 10 км. Ово је довољно не само да уништи непријатеља, него и да у његовим редовима створи панику која се на фронту шири попут заразе.

„Последња верзија овог система је добила лансирне контејнере са ласерским навођењем, који омогућавају високопрецизне ударе са скретањем пројектила од свега пар метара. Расипање ракета по просторији која се гађа је далеко мања, тако да се добија далеко већа ефикасност када је у питању разорна моћ система“, рекао је експерт.

Према његовим речима, ови системи су активно примењивани током борбених операција у Чеченији и Авганистану, посебно приликом ликвидације непријатеља у природним утврђењима (пећине, тунелски лавиринти) које су биле идеалне као осматрачнице, али и позиције за организацију заседа.

ФАБ-3000

ФАБ се класификује као разорна ваздухопловна бомба. То је стандардни тип гравитационе бомбе која је намењена уништавању војних и индустријских објеката, укључујући и живу силу непријатеља.

Број 3000 подразумева масу експлозивног пуњења које се односи на ТНТ еквивалент. Просто говорећи, ФАБ-3000 је гигантска ваздухопловна бомба која носи 3 тоне разорног експлозива са металним фрагментима чија експлозија уништава све што јој се нађе у радијусу ударног таласа.

Сама бомба има две модификације. Једна има контактни упаљач где бомба одмах детонира приликом удара у тло, и упаљач са одложеним дејством, где бомба приликом удара својом тежином продире у тло/објекат и детонира се даљинским путем. У том случају бомба изравна са земљом армирано-бетонски објекат захваљујући силини експлозије који произоди сеизмички ефекат.

„Наша авијација је активно применила овај тип бомби у Сирији. Пре свега су употребљаване бомбе ФАБ-300 и ФАБ-500 пошто су оне идеалне за уништавање непријатељских утврђених објеката и расчишћавање терена за продор копнених снага“, рекао је за RT China  Игор Коротченко, главни уредник часописа „Национальная оборона“.

Он је додао да су бомбе које носе ознаку ФАБ веома применљиве у садејству са копненим снагама (оклопно-механизоване батаљонско тактичке групе) јер њихова употреба не контаминира гађано подручје. Истовремено, главна предност овог оружја у односу на друге типове ударног ваздухопловног наоружања је његова цена коштања. „ФАБ представљају гравитационе- слободнопадајуће бомбе, тачније готово и да немају скупу опрему за навођење у поређењу са нпр. крстарећим ракетама“, истакао је Коротченко.

Ту-160 „Бели Лабуд“

Овај авион по свом типу представља стратегијску борбену летелицу, која је у стању да гађа циљеве док се креће на стратеосферским висинама од 18 хиљада метара. Једна од његових кључних предности јесте способност ношења и употребе широког спектра убојних средстава са конвенционалном и нуклеарном бојевом главом. Ту се налазе бункер-бустер, касетне бојеве главе, морске мине итд.

Ту-160 је у стању да употреби два типа ваздушног оружја – једно које се употребљава за време „судњег дана“ и које је у стању да уништи своје циљеве далекометним пројектилима који носе нуклеарне бојеве главе, али и да учествује и у класичним борбеним дејствима где по непријатељу делује конвенционалним наоружањем кога у својим бомбалуцима може понети и до 40 тона.

Можда и главна способност овог бомбардера је да своје циљеве може да нападне без напуштања ваздушног простора Русије. Просто говорећи, летелица не улази у зону противничке противваздухопловне и противракетне одбране.

„Ако говоримо о конвенционалним ракетама велике разорне моћи, ова летелица може да носи крстареће ракете Х-101 и Х-555 новије генерације које се одликују великим дометом. Оне су у стању да погоде циљ на дистанци до 2000 км, која је недостижна за ефективе непријатеља“- истиче Кортонченко.