Колико је реално да руски ловци пете генерације буду испоручени НАТО-у?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Оружарски“ конфликт Турске и САД

Председник Турске Реџеп Ердоган једини је светски лидер коме се посрећило да лично осмотри перспективни руски ловац пете генерације Су-57 на аерокосмичком сајму МАКС-2019 у подмосковском граду Жуковском.

Владимир Путин, Денис Мантуров и Реџеп Ердоган на отварању изложбе МАКС-2019.

Марина Лисцева/TASS

Авион му је тада презентовао лично председник Русије Владимир Путин.

После тог догађаја појавило се много спекулација о томе шта се заправо крије иза посете аерокосмичког сајма од стране шефова двеју држава и шта ће се даље догађати. Додуше, већ се ближи средина 2022. године а још увек се ништа није догодило. Са друге стране, где има дима има и ватре.

Турска је једна од малобројних земаља НАТО-а која је упркос ставу Вашингтона одлучила да купи руске противваздухопловне системе С-400 „Тријумф“. Анкара је сурово кажњена због такве „самовоље“. Наиме, САД су одбиле да јој испоруче перспективне ловце пете генерације F-35 Lightning II иако је Турска америчкој компанији Lockheed Martin (произвођач поменутих авиона) већ платила 1,4 милијарде долара за 116 летелица.

Реџеп Ердоган је јавно тражио од САД да врати новац или да испоручи авионе. Могуће је да Американци неће урадити ни једно ни друго, јер Вашингтон не мари много на мишљење држава које од њега зависе. Уједно те „слободне“ машине може лако да прода својим новим сателитима, на пример Пољској, која је већ изразила интересовање за њих.

Турски ловац пете генерације TF-X на фестивалу ваздухопловства Teknofest 2019.

CeeGee (CC BY-SA 4.0)

Било как било, Турска је „зарадила“ још један минус тиме што је одбила да се у оквиру америчког програма пружања војне помоћи Украјини одрекне поменутих С-400 у корист те земље. У таквој ситуацији она има само две могућности: или да доради сопствени ловачки авион TF-X на коме ради од 2016. године, или да се договори са Москвом.

По чему је специфичан руски ловац пете генерације?

Су-57 је један од водећих авиона ове класе у свету и конкурише америчким ловцима пете генерацијеF-22 Raptor и F-35 Lightning.

Мултифункционални ловци Су-57 пете генерације на проби ваздушног дела Параде.

Иља Питаљев/Sputnik

Експерти истичу да је у конструкцији руског авиона искоришћено преко 50 процената композитних материјала, тј. пластике велике отпорности захваљујући којој је летелица тешко уочљива за непријатељске радаре.

Ловац има сопствени радар са активном фазираном антенском решетком (АФАР). За разлику од претходних модела радара ово је монолитна конструкција у којој су пријемници и предајници сигнала интегрисани у минијатурне сензоре распоређене у виду „пчелињег саћа“. Захваљујући тим сензорима авион у трену може да види све што се дешава испред, изнад и испод њега. Ствар је у томе што антенска поља радара не стоје само у предњем делу летелице него и на њеним „образима“ и у предњим рубовима крила. Ако се тај ефекат упореди са научнофантастичним филмовима о будућности, Су-57 практично лети у информационој сфери. Такав радар не поседује ниједан мултифункционални ловац пете генерације – ни F-22, ни F-35.

Томе треба додати најважнију црту руских ловаца а то су изузетне маневарске могућности. Су-57 има моторе са ротирајућом млазницом. То омогућава летелици да буквално „виси“ у ваздуху, да се окреће у месту и изводи маневре које не може да изведе ниједан други авион.

На пример, може да се спушта у стрмој спирали (сложена маневарска фигура) када се авион њише као лист који пада са дрвета. Исто тако може да се потпуно „подигне на реп“ и да на тај начин смањује брзину целом површином трупа.

Су-57 на проби поводом отварања изложбе МАКС-2021.

Алексеј Мајшев/Sputnik

Демонстративни летови Су-57 су атрактиван призор од којег застаје дах, али су то уједно и елементи борбене примене авиона.

Ловац може да примењује све врсте постојећих и перспективних високопрецизних пројектила руске армије. Они ће већином бити смештени у унутрашњости авиона што омогућава летелици да увек користи режим слабе уочљивости „стелт“.

Још једна особина Су-57 је најсавременији рачунарски центар са вештачком интелигенцијом који ослобађа пилота од многих рутинских операција (као што је потрага за најопаснијим објектима и њихово препознавање) и омогућава праћење циља.

Он такође нуди оптимална решења за примену оружја и одбрану авиона, па чак сугерише и који нагли заокрет треба изабрати за прелазак у напад.

Перспективе уговора о извозу Су-57

Турска је високотехнолошка земља. Ваздухопловни робот Bayraktar TB2 је хит последњих ратних конфликата. Можда не би било превише компликовано да се он интегрише у систем борбене примене заједно са Су-57. Питање је само да ли је Турској уопште потребна тако скупа набавка?

Припрема ловца Су-30СМ за тактичке летне вежбе уочи Дана авијације ПВО.

Виталиј Тимкив/Sputnik

Руска армија је наручила 76 авиона Су-57. Засада је добила 4 примерка јер се компанија „Сухој“ тренутно концентрисала на масовну производњу модела Су-30 и Су-35 за руске Ваздушно-космичке снаге.

Обе летелице су коришћене у низу ратних конфликата и имају прилично борбено искуство. Су-30 је прави пример међународне кооперације. У Индији је на бази овог модела направљен руско-француско-израелски Су-30МКИ, где су задржани само мотори и конструкција, док је све остало уграђено „по жељи наручиоца“.

Су-30 је одличан пример ситуације у којој може да се наручи само конструкција са изврсном аеродинамиком и да се на њу монтира потребна опрема у зависности од задатака које треба да решава ратно ваздухопловство конкретне државе. Индији је пошло за руком да адаптира овај авион за примену надзвучне крстареће ракете „БраМос“. На њеној бази је већ направљена и хиперсонична верзија ракете.

И шта ће Анкара на крају да купи? По свему судећи, у току су преговори, и то пре свега са Вашингтоном. Турска је једина земља НАТО-а која може да заштити своје интересе у Северноатлантској алијанси.

Ако посао везан за F-16 не буде склопљен, онда ће турске власти највероватније покренути дијалог са Москвом. И тешко да ће се у том случају разговарати конкретно о моделу Су-57, јер ова машина још није проверена у борбеним дејствима, а у војним круговима је тај моменат крајње важан.

Су-35С

Vitaly Kuzmin

Али постоји други претендент. То је модел Су-35. У питању је најновија и најсавршенија конфигурација ловаца такозване генерације 4++. У ту категорију спада и F-16 Block 80. Али и ту постоји једна „нијанса“. Наиме, Су-35 користи моторе и већину опреме која се уграђује у Су-57. Управо на овом моделу је све то тестирано током протеклих година, управо је тај серијски модел учествовао у свим новијим ратним конфликтима и управо је то најрационалнија варијанта за куповину.

Уз све то, средином октобра прошле године шеф Управе за војну индустрију Турске Исмаил Демир је рекао да је његова земља и даље спрема да размотри могућност набавке руских авиона Су-35 и Су-57 уколико Анкара не постигне договор са Вашингтоном око испоруке америчких ловаца.

Дмитриј Литовкин, одговорни уредник листа „Независимое военное обозрение“ специјално за RT China

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!