На први поглед све ове направе изгледају прилично застрашујуће и подсећају на справе за мучење. Али управо тако су изгледали први механизми за вежбање пре више од сто година. Међутим, први утисак пада у заборав чим клијенти испробају ове необичне направе и доживе њихов позитиван ефекат.
Усред парка у Јесентукију (туристички град на северу Кавказа, 1.500 километара од Москве), између минералних купатила и галерије са минералном водом за пиће, налази се павиљон за механотерапију, нешто што бисмо данас могли назвати фитнес клубом или теретаном. Павиљон је отворен 1902. године.
У то време овај град је већ био врло популарно место за оне који желе да унапреде здравље користећи богате природне изворе. Осим тога, свеж кавкаски ваздух и прелепи предели привлачили су људе у потрази за одмором и инспирацијом (познати музичари, глумци и сликари проводили су овде често одмор). Зато су локалне власти одлучиле да створе специфичну атракцију за туристе: место за такозвану механотерапију.
Овај термин увео је шведски лекар Густав Сандер како би описао метод лечења одређених обољења путем масаже и вежби уз помоћ специјалних уређаја. Он је 1865. године отворио први институт за механотерапију у Стокхолму. Машине које је користио омогућавале су пацијентима да вежбају сами, без помоћи асистената.
Сандеров метод постао је веома популаран широм Европе и ван ње. У Русији је прва медицинска установа која је користила механотерапију отворена у Санкт Петербургу крајем XIX века.
Када је отворен у Јесентукију, павиљон са Сандеровим апаратима је постао сензација. Поседовао је свлачионице, тушеве, кабинете за терапију и масажу, као и собе за релаксацију. Огромна сала за вежбање имала је чак 60 уређаја. Неки од њих били су пројектовани за активне вежбе мишића, док су други функционисали помоћу специјалних мотора и служили за масажу.
Између осталог, ту су били прототипи савремених тренажних бицикала и машине које симулирају јахање коња или камиле (са седлима за мушкарце и жене). Људи који пате од проблема са костима и зглобовима, од несанице, проблема са варењем, гојазности, сви су желели да вежбају овде. Било је издвојено специјално време за тренинге за мушкарце, а посебно за жене и децу.
Павиљон за механотерапију и његови уређаји преживели су Октобарску револуцију и оба светска рата. Током стотину година увек је било људи који су их користили за тренинг и рехабилитацију.
Данас је преко 50 апарата још увек у функцији и они нису само музејски експонати. Павиљон за механотерапију је отворен шест дана недељно и свако може да испроба Сандерове уређаје. Постоји само један мали, али незгодан детаљ. С обзиром да су направљени од тешког метала и дрвета, када се користе истовремено, праве приличну буку.
Људи који долазе у Јесентуки на лечење, механотерапију користе по препоруци лекара, у комбинацији са минералним купкама и испијањем минералне воде. Док за обичне туристе павиљон за механотерапију изгледа као интерактивни музеј, који посећују само из радозналости и ради забаве.
Многи признају да се када, на пример, седну на „коња“ старог преко сто година осећају као да су ушли у времеплов. Чак тврде да је павиљон најзанимљивије место у Јесентукију.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
