Најстарији руски фитнес клуб и даље ради пуном паром (ФОТО)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

На први поглед све ове направе изгледају прилично застрашујуће и подсећају на справе за мучење. Али управо тако су изгледали први механизми за вежбање пре више од сто година. Међутим, први утисак пада у заборав чим клијенти испробају ове необичне направе и доживе њихов позитиван ефекат. 

Сандеров метод

Усред парка у Јесентукију (туристички град на северу Кавказа, 1.500 километара од Москве), између минералних купатила и галерије са минералном водом за пиће, налази се павиљон за механотерапију, нешто што бисмо данас могли назвати фитнес клубом или теретаном. Павиљон је отворен 1902. године.

У то време овај град је већ био врло популарно место за оне који желе да унапреде здравље користећи богате природне изворе. Осим тога, свеж кавкаски ваздух и прелепи предели привлачили су људе у потрази за одмором и инспирацијом (познати музичари, глумци и сликари проводили су овде често одмор). Зато су локалне власти одлучиле да створе специфичну атракцију за туристе: место за такозвану механотерапију. 

Овај термин увео је шведски лекар Густав Сандер како би описао метод лечења одређених обољења путем масаже и вежби уз помоћ специјалних уређаја. Он је 1865. године отворио први институт за механотерапију у Стокхолму. Машине које је користио омогућавале су пацијентима да вежбају сами, без помоћи асистената. 

Сандеров метод постао је веома популаран широм Европе и ван ње. У Русији је прва медицинска установа која је користила механотерапију отворена у Санкт Петербургу крајем XIX века. 

Када је отворен у Јесентукију, павиљон са Сандеровим апаратима је постао сензација. Поседовао је свлачионице, тушеве, кабинете за терапију и масажу, као и собе за релаксацију. Огромна сала за вежбање имала је чак 60 уређаја. Неки од њих били су пројектовани за активне вежбе мишића, док су други функционисали помоћу специјалних мотора и служили за масажу.

Између осталог, ту су били прототипи савремених тренажних бицикала и машине које симулирају јахање коња или камиле (са седлима за мушкарце и жене). Људи који пате од проблема са костима и зглобовима,  од несанице, проблема са варењем, гојазности, сви су желели да вежбају овде. Било је издвојено специјално време за тренинге за мушкарце, а посебно за жене и децу. 

Путовање кроз време

Павиљон за механотерапију и његови уређаји преживели су Октобарску револуцију и оба светска рата. Током стотину година увек је било људи који су их користили за тренинг и рехабилитацију. 

Данас је преко 50 апарата још увек у функцији и они нису само музејски експонати. Павиљон за механотерапију је отворен шест дана недељно и свако може да испроба Сандерове уређаје. Постоји само један мали, али незгодан детаљ. С обзиром да су направљени од тешког метала и дрвета, када се користе истовремено, праве приличну буку. 

Људи који долазе у Јесентуки на лечење, механотерапију користе по препоруци лекара, у комбинацији са минералним купкама и испијањем минералне воде. Док за обичне туристе павиљон за механотерапију изгледа као интерактивни музеј, који посећују само из радозналости и ради забаве.

Многи признају да се када, на пример, седну на „коња“ старог преко сто година осећају као да су ушли у времеплов. Чак тврде да је павиљон најзанимљивије место у Јесентукију.