Коме је посвећена једина уметничка инсталација на Месецу?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Први август 1971. године на југоисточном рубу Мора кише. Командир „Аполона 15“ Дејвид Скот ставља алуминијумску скулптуру на прашњаву површину малог кратера крај паркираног возила за кретање по Месецу.

Скулптура космонаута у лежећем положају под називом „Пали космонаут“ једина је уметничка инсталација на Месецу. Висока је девет центиметара, без расних и родних ознака. Аутор је белгијски уметник Пол ван Хојдонк, а Дејвид Скот донео ју је у џепу свог скафандера и поставио на хладно месечево тло. Поред скулптуре је оставио спомен-плочу са осам америчких и шест совјетских космонаута који су дали немерљив допринос у освајању свемира, а који више нису међу живима.

NASA

Теодор Фримен, Чарлс Басет, Елиот Си, Гас Грисом, Роџер Чафи, Едвард Вајт, Едвард Гивенс, Клифтон Вилијамс имена су америчких астронаута. А ко се налази међу совјетским?

Владимир Комаров

Владимир Комаров

Василий Малышев/Sputnik

Била је то прва смрт у космосу. Владимир Комаров био је капетан брода „Сојуз 1“ који је одлетео у орбиту у априлу 1967. године. Чекала га је јединствена мисија првог спајања два брода у космосу (непосредно после њега у орбиту се упутила посада „Сојуза 2“) али ништа није ишло по плану, још на старту.
Прво, није се отворио један од панела соларне батерије. Затим, није прошла команда оријентације брода према Сунцу, отказала је краткоталасна веза. Постало је очигледно да је мисија пропала и да се мора вратити назад.

Кобна грешка догодила се у последњој фази приземљења, канапи падобрана су се увили и апарат за спуштање „Сојуза 1“ брзином од око 60 метара у секунди ударио је у земљу и експлодирао. Конструктори су касније признали да је на „Сојузу“ требало још радити и да у њему није требало слати космонауте. У прилог том мишљењу иде чињеница да ни једно од три пробна беспилотна лансирања није прошло без проблема.   

Јуриј Гагарин

Јуриј Гагарин

Владислав Киврин/Sputnik

Јуриј Гагарин је први човек који је одлетео у космос. Легендарни лет који се догодио 12. априла 1961. године, иако исцрпљујући и тежак (државна пропаганда је то дуго скривала) био је без икакве сумње велика победа целог човечанства.
После тога више није летео у космос. Гагарин је обављао функцију заменика руководиоца Центра за обуку космонаута и командира одреда совјетских космонаута. Године 1966. именован је за дублера Комарова. Познато је да је отац совјетског космичког програма Сергеј Коваљов управо Гагарину обећао место главног пилота „Сојуза 1“, међутим Корољовљева смрт променила је планове. На „Сојузу“ је полетео Комаров и трагично изгубио живот.

Гагарин је погинуо две године касније, 1968. године, током тренажног лета на авиону МиГ-15УТИ. Ни дан-данас не постоји сагласност око тога како је Гагарин настрадао. Према једној од верзија његове погибије коју је изнео космонаут Алексеј Леонов, до трагедије је дошло пошто се авион нашао у најнепосреднијој близини млазног ловачког авиона који је пролетео поред њега. Такође, постоји мишљење да се сударио са метеоролошким балоном. Изгубивши контролу Гагарин и пилот инструктор Владимир Серегин су погинули.

Павел Бељајев

Павел Бељајев

Лев Носов/Sputnik

Захваљујући Бељајеву постао је могућ први излазак човека у отворени космос. У марту 1965. године он је одлетео у орбиту заједно са копилотом Алексејем Леоновим. Бељајев је био у својству командира брода, док је мисија Леонова била излазак у отворени космос.

У космосу се догодило неколико ванредних ситуација. Прво се надуо космички скафандер Леонова, због чега он неко време није могао да се врати у космички брод. Потом, у финалној фази лета отказао је систем за оријентацију брода, што је осујетило аутоматско слетање. Бељајев је морао ручно да усмери брод што нико пре њега у пилотираној космонаутици није урадио. Захваљујући мајсторству капетана брода нико није страдао. Посада је успешно слетела.

Бељајев није умро у космосу нити током тренажног лета. Преминуо је 1970. године после хируршке интервенције и сепсе и компликација услед перитонитиса.

Георгиј Добровољски, Виктор Пацајев, Владислав Волков

слева надесно: Виктор Пацајев, Владислав Волков, Георгиј Добровољски

Александр Моклецов/Sputnik

Три године после смрти Владимира Комарова у космос је одлетела посада коју су чинила три космонаута, Георгиј Добровољски, Виктор Пацајев и Владисла Волков. У јуну 1971. године они су успешно извели прво спајање космичког брода са орбиталном станицом „Саљут 1“ и добили команду да се врате назад.

За разлику од Комаровљевог лета њихова мисија одвијала се без проблема. Све је ишло како треба до тренутка када је у фази спуштања, на 150 километара од Земље, радио-веза са космонаутима изненада прекинута. Ипак, апарат за приземљење са посадом наставио је да се спушта по плану. Он је ушао у густе слојеве атмосфере и слетео у задатом рејону. Међутим, када је на лице места стигла спасилачка екипа у капсули су пронашли мртве космонауте.

Истрагом је утврђено да је на висини од 150 километара отворио ваздушни вентил за регулацију притиска унутар капсуле са посадом који се иначе отвара на висини од четири, а не 150 километара. Посада је покушала да реши проблем, али после 40 секунда притисак је пао и космонаути су изгубили свест. Њихова смрт била је једна од најтрагичнијих у совјетској космонаутици и уједно и последња. После 1971. године ни један совјетски и руски космонаут није умро током лета.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!