Идеја о стварању мањег хидроавиона који може да функционише у северним и сибирским регионима потекла је од Г. Г. Хмиза и В. В. Шишкова са Института ваздухопловне науке и технике.
Хидроавион може да се користи за локално снимање из ваздуха, лабораторијске летове или у транспортне и комуникационе сврхе.
Пројектован је као слободноносећи средњи авион са затвореном кабином за пилота и путника. Облоге за крила површине 14 квадратних метара и репне површине биле су израђене од тешког ланеног платна. Два мотора осмислио је студент В. П. Манујленко.
Мотори од по 40 коњских снага омогућавали су максималну брзину од 150 километара на сат при полетној маси од 600 килограма. Брзина приликом полетања износила је 80 километара на сат, а брзина приликом слетања 75 километара на сат, док је домет лета био 200 километара.
По писању специјализованог сајта Airwar.ru овај авион је у периоду од 1977. до 1984. године обавио бројне летове. Летелица је добила неколико награда и диплома на међународним и свесавезним изложбама.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
