- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Идеја о стварању мањег хидроавиона који може да функционише у северним и сибирским регионима потекла је од Г. Г. Хмиза и В. В. Шишкова са Института ваздухопловне науке и технике.
Хидроавион може да се користи за локално снимање из ваздуха, лабораторијске летове или у транспортне и комуникационе сврхе.
Пројектован је као слободноносећи средњи авион са затвореном кабином за пилота и путника. Облоге за крила површине 14 квадратних метара и репне површине биле су израђене од тешког ланеног платна. Два мотора осмислио је студент В. П. Манујленко.
Мотори од по 40 коњских снага омогућавали су максималну брзину од 150 километара на сат при полетној маси од 600 килограма. Брзина приликом полетања износила је 80 километара на сат, а брзина приликом слетања 75 километара на сат, док је домет лета био 200 километара.
По писању специјализованог сајта Airwar.ru овај авион је у периоду од 1977. до 1984. године обавио бројне летове. Летелица је добила неколико награда и диплома на међународним и свесавезним изложбама.