Савет министара СССР-а је 12. децембра 1947. године донео специјалну одлуку „О прављењу хеликоптера за Оружане снаге СССР-а“. Посао је поверен конструкторским колективима А.С. Јаковљева, И.П. Братухина и М.Л. Миља.
Како објашњава специјализовани сајт Airwar.ru, конструкторски биро Ивана Павловича Братухина је имао задатак да направи хеликоптер за комуникацију између штабова војних формација и јединица, као и за евакуацију рањеника са прве линије фронта. Било је планирано да се његово државно тестирање обави у августу 1948. године. Поред тога, требало је да се авион користи и за превоз мањих партија терета.
12 [25] февраля 1903 года родился Иван Павлович Братухин- конструктор вертолетов («Омега»). Профессор, доктор технических наук, Заслуженный деятель науки и техники РСФСР. Лауреат Сталинской премии. pic.twitter.com/nmOvgi8q7B
— В этот день (@dav2307) February 24, 2018
Труп хеликоптера Б-11 био је металне полумонокок конструкције од дуралуминијума и имао је двоја врата са леве стране. Врата кабине су имала пречник 1200x600 мм, а врата теретног одсека 1190x1300 мм. На вратима путничке кабине је био отвор за случај опасности. Труп је имао шест прозора 500x300 мм, по три са сваке стране.
25 февраля 1903 года родился Иван Павлович Братухин – главный конструктор первых советских серийных вертолетов. pic.twitter.com/RaeER0HkCc
— Константин Федотов (@KVFedotov) February 25, 2018
Предњи део трупа направљен је у облику рама застакљеног плексигласом око пилотске кабине. Кабина има два места: лево је пилот, а десно навигатор. У десном делу пилотске кабине налазио се монтажни отвор 1040x800 мм за евакуацију. Иза пилотских седишта, одвојених преградом, био је путнички простор са два удобна мека седишта.
Иза простора за путнике налазио се санитарни одсек, предвиђен за монтирање носила за рањенике, а такође место за болничарку и специјалну медицинску опрему. Ентеријер је имао одређене елементе комфора: топлотну и звучну изолацију, вентилацију, зидне украсе од ораховине, боју слоноваче, ролетне на прозорима, тепихе, итд.
Б-11 је личио на ранији модел Б-5, двоелисни хеликоптер конструкторског бироа у коме је сваки ротор покретан радијалним мотором АИ-26. Сваки мотор је био смештен у капсули на полузи изнад које се налазио одговарајући ротор. Хеликоптер је конструисан за конкурс 1947. године, расписан са циљем да се добије хеликоптер за опште намене.
Направљена су два прототипа. Пробни летови су изведени у јуну 1948. године и показали су да постоји проблем откидања лопатица ротора у великој брзини, и да се по целом хеликоптеру праве претерано високе вибрације. Први прототип је повучен 1948. године ради истраживања, док је други искоришћен за ограничена тестирања са циљем да се открију узроци проблема.
На другом прототипу се 13. децембра 1948. године одломила лопатица десног ротора, после чега се хеликоптер срушио. Погинула су два члана посаде. Прототип је преуређен и преправљен са циљем да се отклоне проблеми, али када су 1949. године летови обновљени поново је дошло до људских губитака. Братухин је у мају 1950. године још једном модификовао хеликоптер, поставивши нове лопатице носећег ротора, али је убрзо затим развој овог пројекта обустављен а његов конструкторски биро је затворен.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
