Братухин Б-11: Како је Јосиф Стаљин наручио хеликоптер за СССР (ФОТОГРАФИЈЕ)

airwar.ru
Усред бурног развоја производње хеликоптера у свету први совјетски модели су конструисани са закашњењем, због чега се у јесен 1947. године Стаљин лично заинтересовао за разлоге кашњења и захтевао од авионске индустрије СССР-а да брзо попуни празнину у списку хеликоптера домаће производње.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Савет министара СССР-а је 12. децембра 1947. године донео специјалну одлуку „О прављењу хеликоптера за Оружане снаге СССР-а“. Посао је поверен конструкторским колективима А.С. Јаковљева, И.П. Братухина и М.Л. Миља.

Како објашњава специјализовани сајт Airwar.ru, конструкторски биро Ивана Павловича Братухина је имао задатак да направи хеликоптер за комуникацију између штабова војних формација и јединица, као и за евакуацију рањеника са прве линије фронта. Било је планирано да се његово државно тестирање обави у августу 1948. године. Поред тога, требало је да се авион користи и за превоз мањих партија терета.

Труп хеликоптера Б-11 био је металне полумонокок конструкције од дуралуминијума и имао је двоја врата са леве стране. Врата кабине су имала пречник 1200x600 мм, а врата теретног одсека 1190x1300 мм. На вратима путничке кабине је био отвор за случај опасности. Труп је имао шест прозора 500x300 мм, по три са сваке стране.

Предњи део трупа направљен је у облику рама застакљеног плексигласом око пилотске кабине. Кабина има два места: лево је пилот, а десно навигатор. У десном делу пилотске кабине налазио се монтажни отвор 1040x800 мм за евакуацију. Иза пилотских седишта, одвојених преградом, био је путнички простор са два удобна мека седишта.

Иза простора за путнике налазио се санитарни одсек, предвиђен за монтирање носила за рањенике, а такође место за болничарку и специјалну медицинску опрему. Ентеријер је имао одређене елементе комфора: топлотну и звучну изолацију, вентилацију, зидне украсе од ораховине, боју слоноваче, ролетне на прозорима, тепихе, итд.

Б-11 је личио на ранији модел Б-5, двоелисни хеликоптер конструкторског бироа у коме је сваки ротор покретан радијалним мотором АИ-26. Сваки мотор је био смештен у капсули на полузи изнад које се налазио одговарајући ротор. Хеликоптер је конструисан за конкурс 1947. године, расписан са циљем да се добије хеликоптер за опште намене.

Направљена су два прототипа. Пробни летови су изведени у јуну 1948. године и показали су да постоји проблем откидања лопатица ротора у великој брзини, и да се по целом хеликоптеру праве претерано високе вибрације. Први прототип је повучен 1948. године ради истраживања, док је други искоришћен за ограничена тестирања са циљем да се открију узроци проблема.

На другом прототипу се 13. децембра 1948. године одломила лопатица десног ротора, после чега се хеликоптер срушио. Погинула су два члана посаде. Прототип је преуређен и преправљен са циљем да се отклоне проблеми, али када су 1949. године летови обновљени поново је дошло до људских губитака. Братухин је у мају 1950. године још једном модификовао хеликоптер, поставивши нове лопатице носећег ротора, али је убрзо затим развој овог пројекта обустављен а његов конструкторски биро је затворен.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“