Јак-200 – несуђени вежбовни авион за пилоте и навигаторе

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Стога је одлуком Савета министара од априла 1952. године постављен задатак да се створи нови авион овог типа, и тај задатак је поверен Конструкторском бироу Јаковљева (ОКБ-115) на чијем челу је био А.С. Јаковљев.

Александар Сергејевич Јаковљев

Public domain

Одлука је подразумевала да се конструише јединствени тросед за обуку пилота и навигатора. Било је планирано да авион развије брзину од најмање 400 км/ч на висини од 2.200 метара, а да му горња висина лета буде 6.000 м, долет 1.150 км, дужина писте за полетање 400 м и брзина слетања 120-130 км/ч. Авион је могао да носи 300 килограма бомби.

Јак-200 је био двомоторни моноплан са стајним трапом типа трицикл. Полумонокок конструкција металног трупа је имала три секције са бочним седиштима за посаду. Нос је био застакљен оптички равном плочом и није имао седишта нити било какву опрему. Репни стабилизатори су били пресвучени тканином, мада је реп био од метала. Главне ноге стајног трапа су се увлачиле напред у гондоле мотора, а предња се увлачила уназад. Два радијална мотора Швецова АШ-21 од 700 кс (520 kW) покретала су пропелере променљивог корака ВИШ-IIIВ-20А.

airwar.ru

Фабричко тестирање је завршено у јулу 1953 године, да би три дана касније Јак-200 био предат Научноистраживачком институту Ратног ваздухопловства. Према подацима које износи Airwar.ru, авион су тестирали пилот А.Ф. Митроњин и инжењер С.И. Блатов.

Војни пилоти који су тестирали авионе дошли су до заједничког закључка да конструкција кабине и командних табли у авиону Јак-200 у великој мери одговара радном месту пилота бомбардера Ил-28, а да по техничким и летним карактеристикама одговара захтеву Савета министара СССР-а. И поред свега, није било могуће препоручити покретање серијске прозиводње овог авиона.

airwar.ru

Било је много разлога за тако суров закључак. На пример, авион је имао компликовану технику управљања приликом полетања. Управљање је отежавао висок притисак на кормило при контроли гаса, а Јак-200 није имао довољно добру контролу нагиба. Поред тога, није имао и уређаје против залеђивања пропелера и ветробрана пилотске кабине.

airwar.ru

Авион је враћен у конструкторски биро где је дорађен, што је трајало нешто више од три месеца. Одстрањено је више од половине дефеката, од укупно 91, колико су их открили војни пилоти. Почетком јануара 1954. године Јак-200 је враћен у Научноистраживачки институт Ратног ваздухопловства.

На крају је за серијску производњу изабран вежбовни авион Ил-28У, који је испуњавао захтеване стандарде, а развој модела Јак-200 је обустављен.

Ил-28У на изложби у музеју.

Alan Wilson (CC BY-SA 2.0)

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.