Трагична судбина талентованог конструктора авиона Константина Алексејевича Калињина и његових чувених авиона серије К још дуго ће привлачити пажњу љубитеља историје. Страдање једног од најзначајнијих представника техничке елите земље у Стаљиновим репресијама без сумње се одразило на развој совјетске авијације.
Константин Алексејевич Калињин
ANUBYSVIDEO / youtubeПрисетићемо се једне летелице коју је конструкторски тим под вођством Калињина пројектовао 30-их година, експерименталног авиона необичне безрепе конструкције К-12.
Како пише портал Airwar.ru, у фебруару 1931. године Научноистраживачки институт Ратног ваздухопловства је, у складу са новом војном доктрином која је предвиђала модернизацију Ратног ваздухопловства Црвене армије, израдио тактичко-техничке захтеве за напредни модел вишенаменског војног авиона. Пројектовање и изградња летелице под шифром ВС-2 поверени су Харковском заводу за експериментално пројектовање авиона (ХАЗОСС), на чијем челу се налазио Калињин.
Радови на изради авиона К-12 у Харкову
Rex's Hangar / youtubeБило је предвиђено да К-12 обавља функције лаког бомбардера, извиђачког авиона, коректора артиљеријске паљбе, авиона за фотографско извиђање, па чак и лаког транспортног авиона и авиона хитне помоћи. Тражена брзина била је преко 250 km/h на висини од 3.000 метара, а долет са пуним резервоаром 350 километара.
У првој верзији једина занимљива ствар била је схема летећег крила. У то доба у СССР-у, као и у иностранству, ова схема је привлачила конструкторе авиона, али само најсмелији су се хватали у коштац са њом. Било је неопходно узети у обзир сувише техничких аспеката и, мада су прорачуни показали да би таква конфигурација донела значајне предности са тачке гледишта брзине, маневарских способности и једноставности одбране, ризик је био превелик.
Друга верзија „Жар-птице“ постала је дефинитивна варијанта без репа и са трапезастим конзолама крила са вертикалним површинама на крајевима које су служиле као кормила.
Цивилна верзија била је предвиђена за 11 путника, а поштанска варијанта за шесторо. Ради превоза железницом авион се могао расклопити на делове.
Калињин К-12 је био пројектован тако да су њим могле да управљају три особе. Пилот се налазио у високој кабини у централном делу трупа. У предњем делу налазио се навигатор, а у задњем нишанџија.
К-12 је имао распон крила 20,95 метара, дужину 10,32 метара и масу при полетању од 4.200 килограма. Развијао је максималну брзину од 240 километара на сат на висини од 3.000 метара и са пуним резервоаром могао да пређе до 700 километара.
Авион је био украшен јарким бојама жар-птице из руског фолклора и учествовао је у прослави Дана совјетског ваздухопловства 18. августа 1937. године. У то време су почела и државна испитивања новог авиона.
Нажалост, К-12 који се појавио на ваздушној паради био је једини примерак који је икада направљен. Његов конструктор Константин Калињин ухапшен је 1. априла 1938. године. Осуђен је као народни непријатељ и стрељан. То је решило и судбину „Жар-птице“.
Не траба заборавити да је Калињин К-12 у историју ушао као први бомбардер са безрепом конструкцијом. 1998. године британски часопис Air Pictorial објавио је о њему: „Овај авион је био претходник свих савремених супесоничних авиона“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
