K-12 „Жар-птица“, совјетски безрепи бомбардер који је био жртва судбине свог конструктора

Наука и технологија
ЈАКОБ ОРЕХОВ
Ова летелица се сматра за претечу свих савремених суперсоничних авиона.

Трагична судбина талентованог конструктора авиона Константина Алексејевича Калињина и његових чувених авиона серије К још дуго ће привлачити пажњу љубитеља историје. Страдање једног од најзначајнијих представника техничке елите земље у Стаљиновим репресијама без сумње се одразило на развој совјетске авијације.

Присетићемо се једне летелице коју је конструкторски тим под вођством Калињина пројектовао 30-их година, експерименталног авиона необичне безрепе конструкције К-12.

Како пише портал Airwar.ru, у фебруару 1931. године Научноистраживачки институт Ратног ваздухопловства је, у складу са новом војном доктрином која је предвиђала модернизацију Ратног ваздухопловства Црвене армије, израдио тактичко-техничке захтеве за напредни модел вишенаменског војног авиона. Пројектовање и изградња летелице под шифром ВС-2 поверени су Харковском заводу за експериментално пројектовање авиона (ХАЗОСС), на чијем челу се налазио Калињин.

Било је предвиђено да К-12 обавља функције лаког бомбардера, извиђачког авиона, коректора артиљеријске паљбе, авиона за фотографско извиђање, па чак и лаког транспортног авиона и авиона хитне помоћи. Тражена брзина била је преко 250 km/h на висини од 3.000 метара, а долет са пуним резервоаром 350 километара.

У првој верзији једина занимљива ствар била је схема летећег крила. У то доба у СССР-у, као и у иностранству, ова схема је привлачила конструкторе авиона, али само најсмелији су се хватали у коштац са њом. Било је неопходно узети у обзир сувише техничких аспеката и, мада су прорачуни показали да би таква конфигурација донела значајне предности са тачке гледишта брзине, маневарских способности и једноставности одбране, ризик је био превелик.  

Друга верзија „Жар-птице“ постала је дефинитивна варијанта без репа и са трапезастим конзолама крила са вертикалним површинама на крајевима које су служиле као кормила.  

Цивилна верзија била је предвиђена за 11 путника, а поштанска варијанта за шесторо. Ради превоза железницом авион се могао расклопити на делове.

Калињин К-12 је био пројектован тако да су њим могле да управљају три особе. Пилот се налазио у високој кабини у централном делу трупа. У предњем делу налазио се навигатор, а у задњем нишанџија.

К-12 је имао распон крила 20,95 метара, дужину 10,32 метара и масу при полетању од 4.200 килограма. Развијао је максималну брзину од 240 километара на сат на висини од 3.000 метара и са пуним резервоаром могао да пређе до 700 километара.

Авион је био украшен јарким бојама жар-птице из руског фолклора и учествовао је у прослави Дана совјетског ваздухопловства 18. августа 1937. године. У то време су почела и државна испитивања новог авиона.

Нажалост, К-12 који се појавио на ваздушној паради био је једини примерак који је икада направљен. Његов конструктор Константин Калињин ухапшен је 1. априла 1938. године. Осуђен је као народни непријатељ и стрељан. То је решило и судбину „Жар-птице“.

Не траба заборавити да је Калињин К-12 у историју ушао као први бомбардер са безрепом конструкцијом. 1998. године британски часопис Air Pictorial објавио је о њему: „Овај авион је био претходник свих савремених супесоничних авиона“.