Совјетско руководство је педесетих година волело да обара рекорде (или је барем покушавало да их обори) како у свемиру, тако и на Земљи. Како би оборили светски рекорд у брзини на копну, совјетски инжењери су предложили врло амбициозну идеју: да се направи тркачки аутомобил са турбомлазним мотором.
Максимална брзина на копну у то доба је била 634 km/h. Рекорд је поставио британски возач Џон Коб. Совјетски инжењер Алексеј Смолин, који је имао искуства у пројектовању авиона и тркачких аутомобила, желео је направи возило које ће достићи брзину од 1.000 km/h.
Архивска фотографија
Смолин је замислио лаки тркачки аутомобил са аеродинамичним трупом који покреће турболазни мотор. Обезбедио је подршку главног инжењера чувене фабрике аутомобила ГАЗ и посао је почео.
1954. године направљен је први аутомобил са турбомлазним мотором. Аутомобил-ракета добио је назив ГАЗ-СГ3.
Архивa музеja ГАЗ
Како би се постигла минимална тежина, труп возила је начињен од дуралуминујума, метала који је масовно коришћен у авијацији и космонаутици.
Точкови аутомобила преузети су од ловачког авиона МиГ-15, а мотор од МиГ-17.
Турбомлазни мотор је имао довољну снагу да возило постигне 1.000 km/h. Међутим, трење је стварало додатне проблеме инжењерима.
Архивa музеja ГАЗ
Најпре су инжењери морали да направе одговарајуће гуме које могу да поднесу тако велику брзину. Затим им је била потребна одговарајућа писта на којој би извели пробну вожњу. Испоставило се да је веома тешко пронаћи тркачку стазу која би за то била подесна.
Када су оба проблема решена, стигао је дан прве пробне вожње.
Архивa музеja ГАЗ
У новембру 1954. године совјетски возач Михаил Метељов закопчао је сигурносни појас на писти војног аеродрома „Горки“ у Нижњем Новгороду и припремио се за вожњу.
Збор предострожности инжењери су му наложили да не прелази 300 km/h приликом првог тестирања, иако су пред очима имали много амбициознији циљ.
Упркос свим мерама безбедности, прва пробна вожња се завршила катастрофално. Ауто се разбио тако да није могао да се поправи. На срећу, возач је претрпео само мању повреду, сломиши прст на нози.
Архивa музеja ГАЗ
Овакав фијаско приликом прве пробне вожње првог турбомлазног тркачког аутомобила у СССР-у запечатио је даљу судбину амбициозног пројекта.
Тако да је пројекат затворен 1957. године. Осам година касније амерички возач Крег Бридлов је доказао свету да се може постићи циљ који је совјетски инжењер раније поставио. Бридлов је убрзао свој турболазни аутомобил „Дух Америке“ до 600,6 миља на сат што је једнако 966,5 километара на сат.
Getty Images
Данас су остаци првог совјетског турбомлазног аутомобила изложени у Музеју фабрике ГАЗ у Нижњем Новгороду.