10 занимљивости о совјетско-руским лунарним станицама

Лансирање ракете Сојуз-2.16 која је понела аутоматску станицу Луна-25. Космодром Восточни, 11. август 2023.

Григориј Сисојев/Sputnik

1. Совјетски Савез је на Месец послао 24 станице и скоро све оне су поставиле неки рекорд

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века између САД и СССР-а је дошло до праве лунарне трке. Током 17 година Руси су на Месец послали 24 станице у нади да ће постати његови први колонизатори. Рад са беспилотним летелицама је „невероватна операција, микроскопска по прецизности и у погледу управљања“, говорио је космонаут Алексеј Леонов. И мада СССР није успео да искрца човека на Месец, заостајући на тај начин у трци за САД, Совјети су са својим беспилотним летелицама постигли изузетне резултате.

Ово је један од њих: 1971. године два совјетска лунарна ровера су провела по 9 месеци шпартајући преко Месечеве површине и емитујући изузетне снимке.

2. „Луна-1“ је била прва лунарна станица на свету

Колекција Музеја космонаутике

Станица је упућена у свемир 2. јануара 1959. године, поставши прва свемирска станица у историји која је послата на Месец. Успешно је постигла другу свемирску брзину и савладала Земљину гравитацију, али до Месеца није стигла.

„Луна-1“ је циљ промашила за 6.000 километара и ушла у хелиоцентричну орбиту, постајући вештачки сателит Сунца. Станица је била исправна, а „промашај“ се догодио због грешке у командама.

3. „Луна-2“ - станица која је открила ветар на Месецу

Колекција Музеја космонаутике

Наредна станица је лансирана већ шест месеци касније и овога пута је експеримент био успешан. „Луна-2“ је први објекат у историји човечанства који је стигао до Земљиног сателита. Она је на површини Месеца открила ветар и прикупила прецизне податке. Испоставило се да Месец практично нема сопствено магнетно поље ни радијациони појас.

4. „Луна-3“ – станица која је начинила прву фотографију тамне стране Месеца

Колекција Музеја космонаутике

4. октобра 1959. године полетала је „Луна-3“ – прва станица која је фотографисала тамну страну Месеца.

За овај догађај везена је занимљива прича. Две године пре лета у Паризу су се срели француски винар Анри Мер и совјетски конзул. Француз се опкладио да нико никада неће фотографисати тамну страну Месеца. Међутим, фотографија се убрзо појавила у свим светским листовима.

Колекција Музеја космонаутике

Винар је испунио свој део погодбе и послао хиљаду флаша шампањца у Академију наука СССР-а. Једна од флаша доспела је у руке лично главном конструктору Сергеју Корољову. Заједно са исечцима из новина и фотографијом ова флаша се данас налази у Музеју космонаутике.

5. „Луна-9“ је начинила прве панорамне снимке површине Месеца

Колекција Музеја космонаутике

Совјетски Савез је 1966. године постигао још један успех: станица „Луна-9“ је први пут извела „меко“ слетање на површину сателита у Океану олуја. Захваљујући томе Земљани су добили велики број панорамних снимака Месеца, док су га раније фотографисали само из орбите или са Земље.

6. „Луна-10“ – први вештачки сателит Месеца

Колекција Музеја космонаутике

Сазнавши много тога о површини Месеца, поставило се питање детаљнијег проучавања простора који га окружује. 3. априла 1966. године у Месечеву орбиту је постављен први вештачки сателит „Луна-10“.

Сателит је био права летећа лабораторија. Током 56 дана рада сакупио је велики број нових података. Између осталог, открио је аномалије у гравитационом пољу Месеца. Наиме, у неким његовим областима гравитација је јача, а у другим слабија.

7. „Луна-16“ је на Земљу донела узорак Месечевог тла

Колекција Музеја космонаутике

1970. године станица је слетела у Море изобиља и покупила 101 грама месечевог тла – реголита. Дан касније она је кренула на Земљу и постала први робот који је на Земљу донео узорак тла са друге планете.

8. „Луна-17“ је на Месец однела први лунарни ровер

Јавно власништво

Исте године по Месецу се провозао први ровер – Луноход-1. Њега је у рејон Мора киша спустила станица „Луна-17“. Ровер је функционисао 322 дана и по површини Месеца прешао преко 10 километара. Њиме су управљали људи помоћу радио-везе са Земље. 8. марта 1971. године поводом Дана жена луноходом је на површини Месеца исписана огромна цифра 8.

9. „Луна-24“ – последња совјетска станица

Колекција Музеја космонаутике

1976. године Совјетски Савез је последњи пут у свемир послао станицу која је слетела на Месец. Спустивши се у рејону Мора криза, на самој ивици кратера, „Луна-24“ је узела узорак тла са дубине од два метра и совјетски научници су успели да докажу присуство велике количине воде у њему. Међутим, то је био крај совјетског лунарног програма. Интересовање за лунарна истраживања је пресушило, као и њихово финансирање.

10. „Луна-25“ – прва станица на јужном полу Месеца

Pline (CC BY-SA 4.0)

11. августа 2023. године на Месец се упутио апарат „Луна-25“ – прва лунарна станица у новијој историји Русије. Њен задатак је да слети у рејону јужног пола Месеца (до сада све станице су слетале на средњој географској ширини Месеца, јер је то једноставније), где ће истражити вечиту поларну хладноћу и потражити воду. У будућности Русија планира да управо на том месту оснује своју лунарну базу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!