Григориј Сисојев / Sputnik
1. Совјетски Савез је на Месец послао 24 станице и скоро све оне су поставиле неки рекорд
Шездесетих и седамдесетих година прошлог века између САД и СССР-а је дошло до праве лунарне трке. Током 17 година Руси су на Месец послали 24 станице у нади да ће постати његови први колонизатори. Рад са беспилотним летелицама је „невероватна операција, микроскопска по прецизности и у погледу управљања“, говорио је космонаут Алексеј Леонов. И мада СССР није успео да искрца човека на Месец, заостајући на тај начин у трци за САД, Совјети су са својим беспилотним летелицама постигли изузетне резултате.
Ово је један од њих: 1971. године два совјетска лунарна ровера су провела по 9 месеци шпартајући преко Месечеве површине и емитујући изузетне снимке.
2. „Луна-1“ је била прва лунарна станица на свету
Колекција Музеја космонаутике
Станица је упућена у свемир 2. јануара 1959. године, поставши прва свемирска станица у историји која је послата на Месец. Успешно је постигла другу свемирску брзину и савладала Земљину гравитацију, али до Месеца није стигла.
„Луна-1“ је циљ промашила за 6.000 километара и ушла у хелиоцентричну орбиту, постајући вештачки сателит Сунца. Станица је била исправна, а „промашај“ се догодио због грешке у командама.
3. „Луна-2“ - станица која је открила ветар на Месецу
Колекција Музеја космонаутике
Наредна станица је лансирана већ шест месеци касније и овога пута је експеримент био успешан. „Луна-2“ је први објекат у историји човечанства који је стигао до Земљиног сателита. Она је на површини Месеца открила ветар и прикупила прецизне податке. Испоставило се да Месец практично нема сопствено магнетно поље ни радијациони појас.
4. „Луна-3“ – станица која је начинила прву фотографију тамне стране Месеца
Колекција Музеја космонаутике
4. октобра 1959. године полетала је „Луна-3“ – прва станица која је фотографисала тамну страну Месеца.
За овај догађај везена је занимљива прича. Две године пре лета у Паризу су се срели француски винар Анри Мер и совјетски конзул. Француз се опкладио да нико никада неће фотографисати тамну страну Месеца. Међутим, фотографија се убрзо појавила у свим светским листовима.
Колекција Музеја космонаутике
Винар је испунио свој део погодбе и послао хиљаду флаша шампањца у Академију наука СССР-а. Једна од флаша доспела је у руке лично главном конструктору Сергеју Корољову. Заједно са исечцима из новина и фотографијом ова флаша се данас налази у Музеју космонаутике.
5. „Луна-9“ је начинила прве панорамне снимке површине Месеца
Колекција Музеја космонаутике
Совјетски Савез је 1966. године постигао још један успех: станица „Луна-9“ је први пут извела „меко“ слетање на површину сателита у Океану олуја. Захваљујући томе Земљани су добили велики број панорамних снимака Месеца, док су га раније фотографисали само из орбите или са Земље.
6. „Луна-10“ – први вештачки сателит Месеца
Колекција Музеја космонаутике
Сазнавши много тога о површини Месеца, поставило се питање детаљнијег проучавања простора који га окружује. 3. априла 1966. године у Месечеву орбиту је постављен први вештачки сателит „Луна-10“.
Сателит је био права летећа лабораторија. Током 56 дана рада сакупио је велики број нових података. Између осталог, открио је аномалије у гравитационом пољу Месеца. Наиме, у неким његовим областима гравитација је јача, а у другим слабија.
7. „Луна-16“ је на Земљу донела узорак Месечевог тла
Колекција Музеја космонаутике
1970. године станица је слетела у Море изобиља и покупила 101 грама месечевог тла – реголита. Дан касније она је кренула на Земљу и постала први робот који је на Земљу донео узорак тла са друге планете.
8. „Луна-17“ је на Месец однела први лунарни ровер
Јавно власништво
Исте године по Месецу се провозао први ровер – Луноход-1. Њега је у рејон Мора киша спустила станица „Луна-17“. Ровер је функционисао 322 дана и по површини Месеца прешао преко 10 километара. Њиме су управљали људи помоћу радио-везе са Земље. 8. марта 1971. године поводом Дана жена луноходом је на површини Месеца исписана огромна цифра 8.
9. „Луна-24“ – последња совјетска станица
Колекција Музеја космонаутике
1976. године Совјетски Савез је последњи пут у свемир послао станицу која је слетела на Месец. Спустивши се у рејону Мора криза, на самој ивици кратера, „Луна-24“ је узела узорак тла са дубине од два метра и совјетски научници су успели да докажу присуство велике количине воде у њему. Међутим, то је био крај совјетског лунарног програма. Интересовање за лунарна истраживања је пресушило, као и њихово финансирање.
10. „Луна-25“ – прва станица на јужном полу Месеца
Pline (CC BY-SA 4.0)
11. августа 2023. године на Месец се упутио апарат „Луна-25“ – прва лунарна станица у новијој историји Русије. Њен задатак је да слети у рејону јужног пола Месеца (до сада све станице су слетале на средњој географској ширини Месеца, јер је то једноставније), где ће истражити вечиту поларну хладноћу и потражити воду. У будућности Русија планира да управо на том месту оснује своју лунарну базу.