Зашто је ЦИА трагала за совјетским плутајућим станицама на Арктику?

Агенти ЦИА нису могли да продру на активну плутајућу станицу и због тога су чекали да санта леда почне да се распада и да се са ње евакуишу совјетски поларни истраживачи. Постојала је вероватноћа да део своје опреме Совјети не успеју да понесу са собом.

Евакуација заглављеног возила

Getty Images

Тако се и догодило са станицом „Северни пол-8“, на коју су се 28. маја 1962. године из бомбардера B-17 спустили мајор Џејмс Смит и поручник Леонард Ле-Шек. За три дана која су имали на располагању, амерички агенти су открили преко 80 важних докумената, прикупили фрагменте остављене совјетске опреме и направили стотинак фотографија.

Мерења на плутајућој станици „Северни пол-8“.

Лав Поликашин/Sputnik

Ледоломац није могао да се пробије кроз вишегодишње наслаге леда, хеликоптер не би успео да стигне до њих, а за авион је било опасно да слети на санту која се распада. Стога је одлучено да се агенти заједно са прикупљеним материјалом евакуишу помоћу „небеске куке“ – система евакуације осмишљеног у ЦИА.

Плутајућа станица „Северни пол-9“

Лав Поликашин/Sputnik

Док се балон напуњен хелијумом подизао на потребну висину на земљи је чекао агент привезан за њега ужетом. Авион би се приближио и помоћу специјалних „бркова-виљушака“ пресекао уже, откачивши балон. Уже би се аутоматски намотавало на витло које је агента увлачило у авион.

B-17G N809Z, коришћен у операцији спасавања „Колдфитˮ.

Uli Elch (CC BY-SA 4.0)

Захваљујући успешно спроведеној операцији „Колдфит“ Американци су сазнали да је Совјетски Савез постигао озбиљан напредак у поларној метеорологији и поларној океанографији. А поред тога, добили су и доказе да Руси користе акустичну опрему за откривање америчких подморница на Арктику.

Амерички научници после спасавања са совјетске плутајуће станице.

Public domain

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!