Зашто је ЦИА трагала за совјетским плутајућим станицама на Арктику?

Агенти ЦИА нису могли да продру на активну плутајућу станицу и због тога су чекали да санта леда почне да се распада и да се са ње евакуишу совјетски поларни истраживачи. Постојала је вероватноћа да део своје опреме Совјети не успеју да понесу са собом.

Тако се и догодило са станицом „Северни пол-8“, на коју су се 28. маја 1962. године из бомбардера B-17 спустили мајор Џејмс Смит и поручник Леонард Ле-Шек. За три дана која су имали на располагању, амерички агенти су открили преко 80 важних докумената, прикупили фрагменте остављене совјетске опреме и направили стотинак фотографија.

Ледоломац није могао да се пробије кроз вишегодишње наслаге леда, хеликоптер не би успео да стигне до њих, а за авион је било опасно да слети на санту која се распада. Стога је одлучено да се агенти заједно са прикупљеним материјалом евакуишу помоћу „небеске куке“ – система евакуације осмишљеног у ЦИА.

Док се балон напуњен хелијумом подизао на потребну висину на земљи је чекао агент привезан за њега ужетом. Авион би се приближио и помоћу специјалних „бркова-виљушака“ пресекао уже, откачивши балон. Уже би се аутоматски намотавало на витло које је агента увлачило у авион.

Захваљујући успешно спроведеној операцији „Колдфит“ Американци су сазнали да је Совјетски Савез постигао озбиљан напредак у поларној метеорологији и поларној океанографији. А поред тога, добили су и доказе да Руси користе акустичну опрему за откривање америчких подморница на Арктику.