Како је у совјетској Москви радио хеликоптерски такси?

Пилот прве класе Сергеј Семјоничев сада ради у Централном дому авијације и космонаутике Добровољног друштва за помоћ армији, авијацији и морнарици (ДОСААФ) Русије.

Путнички хеликоптер Ми-8 авио-компаније „Аерофлот“, 1963.

Давид Шоломович/Sputnik

Баш преко пута зграде музеја некада се налазио аеродромски терминал са којег је ваздушни такси превозио путнике до аеродрома Внуково и Шереметјево. Сергеју се 1966. године пружила прилика да користи ову услугу.

Како је то било?

Хеликоптер Ми-4 слеће на Московски аеродром. Лењинградски проспект, 1966.

Мешчерјаков/Sputnik

„Завршавао сам средњу школу и размишљао шта даље да упишем. Решио сам да покушам да се убацим у одред за обуку на аеродрому Внуково. Требало је да одем до Внукова и сазнам када се предају документа. Могао сам тролејбусом или трамвајем да стигнем до аеродрома за око пола сата (тада у Москви није било саобраћајних гужви као сада), али ме је занимало како ћу да поднесем летење, па сам одлучио да испробам ваздушни такси“.

Хеликоптер Ми-4 на крову поште у Москви 1965.

Владимир Акимов/Sputnik

Сергеј Владимирович је до терминала аеродрома стигао трамвајем и пронашао хеликоптерску станицу. На самој станици је била мала кућица са благајном. Карта је коштала 2 рубље, а путовање до Внукова аутобусом је било двоструко јефтиније. Треба истаћи да су деца имала попуст, као и у другом градском превозу. Деца до 12 година плаћала су половину цене, а деца до 5 година возила су се бесплатно. Летове су обављали хеликоптери Ми-4П и Ми-8П, и на сваки сат су укрцавали путнике.

Путници, 1962.

Архив Валентина Хухлајева / Галерија Лумијер/Russia in photo

„У овом хеликоптеру пилотска кабина се налази на врху, изнад простора за путнике. Сећам се да се на плафону отворио прозорчић, копилот нас је погледао и рекао: ’Полећемо’. Преко пута је седела бака са много некаквих корпи. Било је дозвољено носити пртљаг до 20 килограма, али корпи је било толико да сам морао да скупим ноге иако је у хеликоптеру било још слободних места. Брзина је није била велика, око 150 км на сат. За 15 минута смо стигли у Внуково. Успут смо посматрали Москву са висине од 150 метара. У кабини је било јако бучно и осећало се подрхтавање, али ми се ипак свидело“, каже Сергеј.

Јефтинији од обичног таксија

По тадашњим ценама, хеликоптерски такси је био релативно приступачан за Московљане, јер је просечна плата износила око 120 рубаља. Обичан такси је био много скупљи. Путовање до аеродрома Внуково од станице метроа „Динамо“ коштало је 5-6 рубаља. И поред тога, хеликоптерски такси није био популаран.

Упутство за путнике, 1962.

Archive photo

У граду тада није било саобраћајних гужви, а многи су имали страх од летења и требало је најпре доћи до станице „Динамо“, што најчешће није било успут. Поред тога, интервали између летова су били прилично дуги и морали су да се ускладе са временским условима.

Зашто је затворен хеликоптерски такси?

Ародром „Шереметјево“, 1960.

pastvu.com

Ваздушни такси је престао са радом 1971. године због неисплативости и мале заинтересованости за ову врсту превоза. Било је покушаја да се организују туристичке екскурзије изнад Москве или венчање у ваздуху, али ни то није заживело.

„Хеликоптери су скупе играчке. Нарочито је скупо њихово одржавање. Лет је коштао само 2 рубље, а у кабини је било још доста празних места. Очигледно је да ваздушни такси није био исплатив. Летели су, мислим, само из задовољства, и то они којима је било занимљиво, као мени. А уз то, многи нису ни знали да хеликоптерски такси постоји. Видело се да је ту аеродромски терминал и иза њега некакво огромно поље, и ко би на њему баш приметио хеликоптере?“, прича Сергеј.

Уз то, тих година је Москва почела брзо да се гради у висину. У ваздуху је било превише препрека у виду небодера, разних торњева, антена и других високих грађевина. А то је утицало и на безбедност лета. Због тога су летови изнад Москве забрањени и данас само понекад специјалне летове изводе хеликоптери Министарства за ванредне ситуације и Министарства унутрашњих послова.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!